Jedna od najlepših i najposećenijih srpskih planina na svojoj teritoriji krije i 17 specifičnih rezervata prirode koji se prostiru na 3.323 hektara, a jedan od najstarijih koji je pod prvim stepenom zaštitite, jeste rezervat Crveni potok.
Od izuzetnog je značaja za naučnike, jer je u njegovom središnjem delu smeštena takozvana Tepih livada, jedno od retkih preostalih tresetišta u Srbiji.
"Taj lokalitet je deo šumo tresave u središtu rezervata, a naziv je nastao zbog mekoće podloge usled ugibanja tresetnih slojeva. Na Tepih livadi se nalaze retke vrste belih mahovina koje polako nestaju, a od izuzetnog su značaja za čovečanstvo. One vezuju velike količine ugljen-dioksida, akumuliraju ga i prave treset, koji ima veliku važnost ali površine pod tresetnicima sve su manje i manje. Neophodna je maksimalna zaštita ovakvih lokaliteta i da se zabrani poseta turista, jer se Tepih livada gaženjem uništava, a posledice mogu biti dalekosežne", izjavio je za RINU, prof. dr Marko Sabovljević sa Biološkog fakulteta u Beogradu.
RINA
Rezervat Crveni potok nalazi se na visoravni Mitrovac, a ime je dobio po tome što se voda preliva preko zemlje crvenice, pa ceo predeo dobija upravo tu boju. Pod strogu zaštitu stavljen je pedesetih godina prošlog veka, a do tada kroz njega ljudska noga vrlo retko je koračala. Obrastao je mešovitom šumom smrče, jele, jove i Pančićeve omorike.
"Ovo je jedini primer u svetu da se Pančićeva omorika može naći na tresetu, ali ona je ovde izuzetno ugrožena jer je ostalo još samo tri stabla. U okviru prekograničnog projekta koji se realizuje u cilju zaštite ove endemske vrste, naučnici su uzeli u obzir sve faktore koji doprinose njenom nestanku, i nadamo se da ćemo uskoro doći do rešenja. Jedan od kurioziteta u ovom rezervatu jeste Crna Jova koja mahom raste u močvarnom području, a ovde je nadmorska visina preko 1.000 metara", rekao je Ranko Milanović iz Nacionalnog parka Tara.
Prirodni rezervat Crveni potok je od izuzetnog značaja za nauku jer u tresetnim slojevima ovog rezervata sačuvana su i fosilizovana polenova zrna koja čuvaju podatke o istoriji biljnog sveta, klimatskim promenama, uslovima staništa Tare i čitave Srbije.
Nakon uvođenja Sistema ulaska i izlaska (EES), koji je doneo značajne promene u načinu evidentiranja putnika na spoljnim granicama Evropske Unije, putnike u narednom periodu očekuje još jedna važna novina.
Planina Zlatibor iz godine u godinu beleži sve veću posećenost, a tokom letnje i zimske sezone traži se krevet više. Veliki problem, koji se polako ali sigurno rešava na ovoj popularnoj destinaciji jeste nedostatak parking mesta.
Specijalizovani avio-portal EX-YU Aviation News, najavio je da Wizz Air neće obnoviti sezonsku liniju između Beograda i Grenobla, koja je saobraćala jednom nedeljno od januara do kraja marta ove godine.
Zatvaranje će uticati na putnike koji koriste ovaj aerodrom, ali i na stanovnike okolnih mesta, koji će tokom tog perioda imati znatno manje avionske buke.
Prva regionalna ženska visokogorska ekspedicija „She Goes First“ završena je bez uspona na vrh Manaslua, nakon što su nepovoljni vremenski uslovi i odluka nepalskih vlasti doveli do otkazivanja sezone.
Smeštena između planina, poznata po lekovitim izvorima i bogatoj istoriji, Sokobanja vekovima privlači posetioce. Noćenje se može pronaći već od 1.000 dinara, a ponuda obuhvata i brojne prirodne atrakcije.
Nakon uvođenja Sistema ulaska i izlaska (EES), koji je doneo značajne promene u načinu evidentiranja putnika na spoljnim granicama Evropske Unije, putnike u narednom periodu očekuje još jedna važna novina.
Planina Zlatibor iz godine u godinu beleži sve veću posećenost, a tokom letnje i zimske sezone traži se krevet više. Veliki problem, koji se polako ali sigurno rešava na ovoj popularnoj destinaciji jeste nedostatak parking mesta.
U providnom kombinezonu koji je otkrio njene obline, latino diva predstavila je i novu pesmu, ali je teško oteti se utisku da je ovog puta njen izgled bio glavna atrakcija večeri.
Ako vas kasno uveče uhvati glad, nutricionisti preporučuju jednostavnu kombinaciju koja može doprineti boljem snu, stabilnom nivou šećera u krvi i oporavku organizma tokom noći.
Nutricionista Oskar Fernandez izdvojio je kokice iz mikrotalasne, viršle i krofne kao posebno štetne namirnice, a njegove tvrdnje o njihovoj kancerogenosti izazvale su burnu raspravu na društvenim mrežama.
