Zemlje Mediterana moraju računati da će se sa nastavkom zagrevanja suočiti sa značajnim smanjenjem potražnje, koja će se preusmeriti sa južnih na severne predele Evrope.
Navodi se to u novoj studiji Evropske komisije za putovanja (European Travel Commission ETC) o krizama s kojima se suočava turistički sektor. Nakon pandemije, imali smo inflaciju i ratna zbivanja, uz kontinuirani porast opasnosti od posledica klimatskih promena. Projekcije koje daje ETC temelje se na podacima iz 269 evropskih regiona, s horizontom do 2100. godine.
"Očekuje se da će se i sezonska raspodela turističke potražnje postepeno menjati, uz relativna smanjenja leti i porast u posezoni i zimi. Nakon prošlogodišnjih visokih temperatura, broj ljudi koji planiraju da posete Mediteran u periodu od juna do novembra 2023. već je pao za 10 odsto, a turisti umesto toga razmišljaju o putovanjima u Češku, Dansku, Irsku i Bugarsku", kažu analitičari ETC-a.
Dalje, nedostatak snega verovatno će promeniti turističku potražnju u regionu Alpa, koji sada privlači oko 120 miliona turista godišnje. Skijališta ispod 1500 metara biće gotovo bez snega u bliskoj budućnosti, što će uticati na oko četvrtinu alpskih odmarališta. Tržišni udeo onih na višim nadmorskim visinama verovatno će porasti, zbog očekivanog premeštanja skijaškog turizma ka destinacijama koje će imati više snega.
Snežni pokrivač se topi
Naime, uz pretpostavku snažnog scenarija globalnog zagrevanja, alpska skijališta mogla bi imati 40 odsto manje snežnih dana godišnje do kraja veka (sneg 137 dana godišnje, 80 dana manje od sadašnjeg proseka od 2071. nadalje), s prirodnim snežnim pokrivačem koji potencijalno potpuno nestaje u jednom od osam svetskih odmarališta.
Skijališta i kompanije za žičare širom Švajcarske, koja se zagreva oko dvostruko više od globalnog proseka, delimično zbog učinka planina koje zadržavaju toplotu, bore se sa nedostatkom snega, nastojeći da privuku turiste drugim oblicima razonode, poput otvaranja alpskih biciklističkih staza za Božić, što se čini kao kompenzacija za odloženu skijašku sezonu. U januaru 2023. u luksuznom odmaralištu Gštad bilo je otvoreno samo 16 od 70 skijaških staza, a korišćenje žičara smanjeno je za oko 35-40 odsto u odnosu na prethodnu godinu, navodi se.
Dokazi o promenama vremenskih obrazaca koji utiču na turističku potražnju već su zabeleženi u Španiji, gde turisti već troše više u španskim hladnijim obalnim opštinama nego u toplijim. Između leta 2019. i leta 2023. prihodi od turizma porasli su u proseku za 45 odsto u hladnijim, a do 35 odsto u toplijim krajevima. Dodatno, tokom letnjih toplotnih talasa 2023. turisti su smanjili potrošnju tokom najtoplijeg dela dana (između 12 i 17 časova) i povećali je između 22 sata i 7 sati ujutru.
U grčkoj prestonici prošlog se leta dogodio presedan, Atina je zatvorila svoju glavnu turističku atrakciju Akropolj kako bi zaštitila turiste nakon što su temperature dostigle 45 stepeni u julu 2023, a isto se ponovilo i u junu ove godine. Takođe su na lokaciju upućeni volonteri i radnici prve pomoći da bi pomogli turistima koje ugrozi vrućina. Rim su ovog leta turisti napuštali ranije nego što je planirano, a bolnice su se suočile s porastom broja hitnih medicinskih slučajeva.
