U Španskom građanskom ratu čitav grad je pretvoren u hrpu nabacane cigle, leševa, kućanih potrepština i nečijih uspomena.
Belčite je bio srednjovekovni grad u Španiji, koji je u 12. veku, 1122. godine, utemeljio Alfonso Borac - kao obrambenu tačku između hrišćanskih kraljevstva na severu i islamskih maurskih kraljevstva na jugu.
Ovaj gradić, 50-ak kilometara udaljen od Zaragoze, i u 20. veku našao se između dve vatre. Doslovno, jer je u Španskom građanskom ratu koji je besnio od 1936. do 1939. godine sam grad bio crta razgraničenja između dve vojske i dve ideologije, koje su se u njemu na kraju vrlo bučno i vrlo tragično susrele.
Grad je razrušen, ubijeno je više od dve ipo hiljade ljudi, a hiljade i hiljade još su povređene na obe strane.
Shutterstock/Satur
Neposredan povod za Španski građanski rat bila je pobuna fašističko-nacionalističkih generala španske vojske kojima nije, kako su planirali, pošlo za rukom preuzimanje vlasti jer se protiv tog pobunila opozicija sastavljena od španske republikanske vlade i saveza anarhista, socijalista i komunista i potpomognuta lokalnim vojskama.
Između dve vatre
Belčite je u početku bio pod kontrolom fašista, a republikanci su ga zauzeli u septembru 1937. godine, nakon dvonedeljne opsade. U grad je među prvima s dvoje novinara ušao i Ernest Hemingvej, a zatekli su ga potpuno razrušenog.
Nije se videlo kuda su ranije prolazile ulice, a čitav je grad pretvoren u hrpu nabacane cigle, leševa, kućanih potrepština, šivaćih mašina, lonaca i nečijih uspomena koje su zdušno nadletale muve.
Frankove snage ponovo su zauzele razrušeni grad, a on je tada odlučio da ga neće obnavljati, nego ostaviti tačno kakav jeste – kao spomenik i podsetnik na bezumlje.
Shutterstock/BearFotos
Preživeli stanovnici preseljeni su u "novi Belčite", koji je sagrađen u blizini, a stari Belčite do danas je ostao onakav kakav je bio i krajem 1930-ih.
U njemu se mogu videti tek ruševine, zidovi izbušeni metcima i granatama, uništen crkveni toranj koji već skoro stotinu godina izgleda kao da će se svaki čas izmrviti i postati prah i u novije vreme postavljen natpis koji poziva na "sećanje i mir".
Belčite je poslednjih desetak godina dopušteno posetiti i obići samo s vodičem.
Vođene ture mogu se rezervisati na licu mesta, samo 30 minuta pre početka, a cena je 8 evra po osobi. Radnim danom organizovane su po dve vođene ture, a vikendom su češće.
Jurovings je naglasio da bezbednost leta ni u jednom trenutku nije bila ugrožena, ali da su avion nakon sletanja tehničari temeljno pregledali, a putnici su prebačeni na druge letove.
Rasprava između dve posetiteljke na jednoj budvanskoj plaži zbog cigarete izazvala je burne reakcije na društvenim mrežama. Dok jedni smatraju da je pušenje na otvorenom prihvatljivo, drugi ističu da dim narušava odmor.
Ovaj grad je vekovima bio mesto odmora i inspiracije za rimske vladare i aristokratiju, koji su u ovom kraju gradili raskošne vile i vrtove, želeći da uživaju u miru daleko od gradske vreve.
Enterijer, arhitektura i dizajn postali su podjednako važni kao i prirodne lepote, pa fotografije vila i kuća često predstavljaju presudan razlog za rezervaciju odmora.
BBC Travel izdvojio je novu pešačku rutu "Kamino Dubrovnik – Međugorje", koja putnike vodi daleko od pretrpane istorijske jezgre i otkriva mirniju, manje poznatu stranu grada.
Poligonalne teksture na Marsu uglavnom predstavljaju pukotine u osušenom blatu. Način njihovog nastanka može pružiti važne informacije o geološkoj istoriji Crvene planete.
Novo istraživanje realizovano pomoću napredne tehnologije LiDAR ukazuje na to da je ta civilizacija bila čak i veća nego što su arheolozi pretpostavljali,
Ćerka Džima Kerija bila je toliko šokirana jednom scenom iz filma "Ludorije Dika i Džejn" da je poželela da napusti snimanje. Glumac je kasnije priznao da je izgledao kao "najružnija žena na svetu".
Prvi simptomi dehidratacije mogu se javiti pre osećaja žeđi. Saznajte koji su najčešći znakovi, kako da ih prepoznate i na koji način da sprečite gubitak tečnosti tokom vrelih dana.
Šljive su bogate vitaminima, mineralima, vlaknima i antioksidansima. Istraživanja pokazuju da redovna konzumacija 12 suvih šljiva dnevno može doprineti zdravlju kostiju, snižavanju LDL holesterola i boljem radu creva.
Mnogi prethodnih noći "oka nisu sklopili" zbog vrućine. Tako je širom Evrope. A ako se tako nastavi, to bi moglo da izazove pravu epidemiju mentalnih i fizičkih bolesti.
