Smešteno na samo sedam kilometara od centra Kotora i ušuškano u srcu Bokokotorskog zaliva, ribarsko selo Ljuta jedno je od najlepših mesta na obalama Jadrana.
Ono po čemu je njegova lepota prepoznatljiva jesu kuće građene isključivo od belog kamena i jedna ulica koja te građevine deli od samog mora. Kamene kuće i palate u Ljuti potiču iz XVII i XVIII veka, kada je Bokokotorskim zalivom vladala Mletačka republika. U ovom ribarskom selu živi oko dvadesetak meštana, ali se svake sezone broj stanovnika višestruko poveća.
"Od aprila do septembra,ovde ima baš dosta ljudi. Što samih turista, što ljudi koji ovde imaju svoje kuće. Ljuta je za nas meštane, ali čujemo i za one koji dolaze i uvek se vraćaju, pravi raj na zemlji. Prelepe plaže, divan pogled i najlepši zalazak sunca. Najviše nam dolaze gosti iz regiona, bivših jugoslovenskih republika, ali ima i stranaca. Ovde je idealno mesto za porodični odmor", kaže za RINU jedan od meštana.
Selo Ljuta
Ušuškana i prelepa, Ljuta je i pravi raj za bogate investitore. Izuzetno visoke cene nekretnina ovde nisu novost, a retko da se koja, pa čak i ona najmanja, može naći ispod pola miliona evra. Vilu na samoj obali mora u Ljuti imali su Elena i Jugoslav Karić, ali i, kako su mediji prošle godine pisali, najbolji teniser svih vremena Novak Đoković.
"Ono što smo čuli jeste da ta vila koju je kupio ima svoju privatnu plažu. Kao i sve kuće ovde od kamena je i u odličnom stanju, ali koliko smo mogli da vidimo na tom objektu u toku su bili i neki radovi. Nismo ga ovog leta još videli ovde kod nas u Ljuti, iako smo videli da je bio u Kotoru sa Marijom Šarapovom. Čuli smo da je on sada više u Portonovom, tako da da li je to stvarno njegova nekretnina u Ljuti možemo samo da nagađamo", dodaje meštanin.
U središnjem delu naselja Ljuta, na uzdignutom i ograđenom kamenom platou u neposrednoj blizini mora, nalazi se barokna crkva posvećena Svetom Petru. Njena izgradnja je počela oko 1700. godine da bi konačno bila završena 1780. godine. Izgrađena je klesanim kamenim kvaderima koje su meštani pomorci dovozili sa Korčule.
Prostorni raspored ove crkve podseća na čuvenu i nadaleko poznatu crkvu Gospa od Škrpjela koja je najverovatnije i bila uzor graditeljima. U crkvi se nalaze tri mermerna oltara, a na severnom se nalazi rad malo poznatog mletačkog majstora, Mikelea Đirardija. U pitanju je srebrom okovana Bogorodica sa Hristom, tipa Odigitrije, koja je već vekovima, od 1855. godine zbog zaveta datog za vreme kolere, posebno poštovana od meštana.
