Ova planina je poznata po bogatoj istoriji koja se u mnogim delovima prepliće sa fikcijom, što je čini još interesantnijom za posetu. Takođe, deo je Via Dinarica, jedinstvenog „puta“ koji se prostire od Slovenije do Albanije u dužini od preko hiljadu kilometar
Planina Vran se nalazi u severozapadnom delu Bosne i Hercegovine, na raskršću opština Jablanica, Prozor-Rama, Posušje i Tomislavgrad. Ime je dobila po svojoj boji, po tamnim i zagasitim obroncima, posebno onim na južnoj strani. Prema predanju, ime je nasledila od brojnih vrana koje žive u podnožju planine.
Planina Vran je u osnovi sačinjena od krečnjaka i dolomita, što je i definisalo njen karakter. Oskudna vegetacija u nižim delovima pojačava se kako se penje ka vrhu, gde se formiraju talasi četinara i ostalog planinskog rastinja koje je prilagođeno opstanku u oskudnim uslovima.
Za planinu Vran se vezuju mnogi mitovi i legende, ona je u prošlosti bila utočište hajduka i uskoka. Takođe, poznata je i po Divi Grabovčevoj, pastirici vanvremenske lepote koja je okončala svoj život na ovoj planini jer nije želela da se uda za turskog bega.
Najviši vrh je Veliki Vran i nalazi se na 2.074 metara nadmorske visine. Uspon na vrh je u zimskim uslovima veliki izazov i za iskusnije planinare, posebno kad je sve prekriveno snegom. Sa vrha pogled seže između ostalog i na tri jezera, Ramsko, Buško i Blidinjsko, što je retkost koja oduševljava sve one koji osvoje taj vrh.
