U holandskoj provinciji Overejsel, okružen kanalima i zelenim livadama nacionalnog parka Viriben-Viden, nalazi se selo koje ne liči ni na jedno drugo u zemlji.
Giethoorn (na srpskom Hitorn) je mesto u kojem nema puteva, automobila ni gradske vreve, već se život odvija uz vodu i na vodi. Umesto asfalta, ispred kuća prolaze vodeni kanali, a umesto saobraćaja čuju se samo zvuk vesla i povremeni razgovor s čamca koji polako klizi između obala.
Sve u Hitornu izgleda promišljeno i skladno. Kuće su raspoređene uz vodene prolaze, vrtovi su pažljivo uređeni, a drveni mostovi povezuju mala ostrvca na kojima se svakodnevica odvija u svom ritmu. Mesto je to koje je zadržalo jednostavnost i autentičnost koja ga čini jedinstvenim, a posetiocima danas pruža retku priliku da dožive život bez buke, žurbe i asfalta…
Hitorn (Giethorn), koji mnogi s razlogom nazivaju malom Venecijom Holandije, mesto je koje kao da je izmaklo užurbanosti savremenog sveta. Umesto gradske vreve i automobilskih kolona, ovde vlada spokoj, a jedini zvuk koji dopire do vas jeste lagano šuštanje vode i pesma ptica.
Celo selo ispresecano je očaravajućom mrežom kanala koji se protežu gotovo osam kilometara kroz srce naselja, stvarajući utisak kao da plutate kroz živi akvarel. Na malim zelenim ostrvima, okruženim cvećem i drvećem koje se ogleda u vodi, smeštene su slikovite kuće sa karakterističnim slamnatim krovovima. Svaka od njih deluje kao da pripada nekom drugom dobu, kao da je netaknuta rukom vremena. Te čarobne kućice povezane su sa više od 170 drvenih mostova, koji poput nežnih lukova spajaju obale i stvaraju prizore što svima oduzimaju dah. Umesto automobilima, stanovnici se svakodnevno kreću čamcima na električni pogon, koji tiho klize po površini vode.
Popularno holandsko turističko selo Zanse Skans, poznato po svojim istorijskim vetrenjačama i tradicionalnoj holandskoj arhitekturi, od proleća 2026. godine uvodi naplatu ulaza za sve posetioce.
U podnožju planine Škhara, jednog od najviših vrhova Kavkaza, na severozapadu Gruzije, smešteno je selo Ušguli, najviše trajno naseljeno mesto u Evropi, na impresivnih 2.100 metara nadmorske visine.
Posetioci koji odluče da upoznaju Hitorn na drugačiji način mogu lagano koračati vijugavim uskim stazama i mostićima između kanala i na svakom koraku otkrivati nove poglede koji oduševljavaju svojom jednostavnom, a savršenom lepotom.
Kako je vađenje treseta pretvorilo Hitorn u selo na vodi i jedno od najposebnijih mesta u Evropi
Hitorn ima istoriju dugu gotovo osam vekova, a njegovi prvi stanovnici stigli su ovde u 13. veku u potrazi za novim izvorima prihoda i plodnim tlom. Počeli su da vade treset, dragoceni materijal koji se u to doba koristio kao gorivo i bio izuzetno važan za svakodnevni život. Tlo koje su ostavljali iza sebe bilo je puno dubokih rupa i jaraka, a s vremenom ih je ispunila voda koja je oblikovala prirodne kanale — zaštitni znak Hitorna. Tako je, gotovo slučajno, nastalo selo na vodi koje je vekovima kasnije postalo jedno od najromantičnijih mesta u Evropi.
Muzej koji čuva priče o životu na vodi i otkriva kako je izgledala svakodnevica stanovnika Hitorna pre nekoliko vekova
Za sve koji žele da osete duh prošlih vremena, u samom srcu Hitorna nalazi se šarmantni muzej Giethorn't Olde Maat Uus. Smešten u obnovljenoj staroj seoskoj kući, ovaj mali dragulj čuva uspomene na nekadašnji način života u selu i omogućava posetiocima da zakorače u prošlost kao da su se vratili nekoliko vekova unazad. U njegovim prostorijama sve odiše autentičnošću. Zidovi su ukrašeni starim alatima i predmetima iz svakodnevnog života, dok su prostorije uređene baš onako kako su nekada izgledale seoske kuće u ovom kraju.
Mala istarska opština Kaštelir-Labinci ostvarila je izuzetan međunarodni uspeh – Svetska turistička organizacija Ujedinjenih nacija (UNWTO) uvrstila ju je na listu najboljih turističkih sela za 2025. godinu.
Kroz pažljivo osmišljene izložbe i interaktivne prikaze može se saznati kako su meštani vredno radili na tresetištima, kako su obrađivali zemlju, prevozili robu čamcima i gradili svoje domove na vodi, piše putnikofer.hr.
Selo koje je zauvek reklo "ne" saobraćaju i prigrlilo mir
Jedna od najposebnijih karakteristika Hitorna jeste potpuni izostanak automobila. U ovom selu nećete čuti zvuk motora, niti videti saobraćajne gužve, jer su vozila potpuno proterana iz svakodnevice. Posetioci svoje automobile ostavljaju na parkinzima izvan sela, a dalje nastavljaju pešice ili se ukrcavaju u čamce koji mirno klize kanalima. Taj jednostavan, ali promišljen način života stvara atmosferu u kojoj priroda ima glavnu reč, a mir postaje svakodnevni saputnik.
Hitorn je danas jedno od najposećenijih sela u Holandiji, ali uprkos popularnosti, i dalje uspeva da zadrži svoju autentičnost. Posetioci mogu da se voze čamcem, iznajme bicikl ili jednostavno uživaju u šetnji pored kanala. Poseban doživljaj nudi "EcoWaterBus", tihi brod koji dva puta dnevno povezuje ovo mesto s okolnim naseljima i omogućava istraživanje parka Veeriben-Viden iz jedinstvene perspektive.
Ova mesta, koja su danas nedostupna javnosti i pod posebnom kontrolom, razlikuju se po svojoj prirodi - neka su nastala kao posledica katastrofa i ratova, druga su strogo čuvane vojne ili naučne zone, a neka su zaštićena zbog izuzetne vrednosti.
Više cene avionskih karata u Evropi su "neizbežne" zbog rasta troškova mlaznog goriva, upozorio je generalni direktor Međunarodnog udruženja za vazdušni saobraćaj (IATA), Vili Volš.
Mađarski niskobudžetni avioprevoznik Viz Er nastaviće letove do i od aerodroma Ben Gurion u Tel Avivu počev od 28. maja, saopštio je glavni komercijalni direktor kompanije Ijan Malin.
Đurđevdanski krst je delo vajara Zorana Ilića, i ima impozantne dimenzije - visok je 18 metara, sa rasponom od 11 metara, dok postament dostiže visinu od 2,7 metara.
Ova mesta, koja su danas nedostupna javnosti i pod posebnom kontrolom, razlikuju se po svojoj prirodi - neka su nastala kao posledica katastrofa i ratova, druga su strogo čuvane vojne ili naučne zone, a neka su zaštićena zbog izuzetne vrednosti.
Vrlika, mali gradić u Dalmatinskoj zagori između planina Dinare i Svilaje, privlači posetioce svojom prirodom, Peručkim jezerom, bogatom istorijom i mirnim ambijentom idealnim za odmor i beg od gužve.
Ova mesta, koja su danas nedostupna javnosti i pod posebnom kontrolom, razlikuju se po svojoj prirodi - neka su nastala kao posledica katastrofa i ratova, druga su strogo čuvane vojne ili naučne zone, a neka su zaštićena zbog izuzetne vrednosti.
Više cene avionskih karata u Evropi su "neizbežne" zbog rasta troškova mlaznog goriva, upozorio je generalni direktor Međunarodnog udruženja za vazdušni saobraćaj (IATA), Vili Volš.
Pevač Kodi Simpson (29) je u ponedeljak, 11. maja otkrio da je pre nešto više od mesec dana saznao da ima "ozbiljno krvarenje na jednoj od glasnih žica“.
Naučnici na Tajlandu otkrili su najvećeg dinosaurusa biljojeda koji je ikada živeo u Jugoistočnoj Aziji, a njegovi ostaci mogli bi da budu poslednji te vrste koji će ikada biti nađeni u regionu.
Tema novog kuvanja u "MasterChefu Srbija" u četvrtak na Prvoj od 22.00, sa kojim će se suočiti najboljih osam takmičara pete sezone, je čuveno arheološko nalazište Lepenski Vir.
Novo istraživanje pokazalo je da redovno hodanje može prepoloviti rizik od demencije, a stručnjaci navode da oko 9.800 koraka dnevno značajno poboljšava zdravlje mozga i kognitivne funkcije.
Krpelji mogu preneti različite zarazne bolesti, od kojih su najpoznatije lajmska bolest i krpeljski encefalitis. Pravovremena zaštita, prepoznavanje uboda i pravilno uklanjanje krpelja značajno smanjuju rizik od infekcije, navodi se u saopštenju "Batuta".
Francuska ministarka zdravlja Stefani Rist saopštila je danas da su svi kontakti osoba koje su bile pozitivne na hantavirus u Francuskoj testirani i imali negativan rezultat "bez izuzetka".
Bol u stomaku je jedan od najčešćih razloga zbog kojih se ljudi javljaju lekaru, ali stručnjaci upozoravaju da određeni tipovi bola mogu ukazivati na ozbiljna zdravstvena stanja.
Zdravstvene vlasti potvrdile su izbijanje virusnog gastroenteritisa na kruzeru usidrenom u luci Bordo, uz delimično ukidanje ranije uvedenih mera karantina za deo putnika.
