U podnožju planine Rtanj, nalazi se selo Vrmdža u kom vreme kao da je stalo. Baš ovde uz potok, duže od jednog veka, neumorno radi Deda Mijina vodnica koju je ovaj starina na svojoj dedovini obnovio 2009. godine.
Vodenice su nekada bile srce svakog sela. U Vrmdži kod Sokobanje bilo ih je nekada preko 30 zajedno sa valjavicama koje su izrađivale sukno i smatrale se pretačama današnje tekstilne industirje. U vodenicama se mlelo brašno, okupljali su se meštani.
Miodrag Nikolić, popularni deda Mija svoju vodenicu koje je ostala jedina u selu, staru 120 godina, nasedio je od svojih predaka i sačuvao od zabrava.
"Najlepše je brašno sa vodeničkog točka jer se melje lagano", rekao je Mija za TV Prva.
Vodenica radi kao pre sto godina. Nema struje sve pokreće voda, pa tako privlači i danas pažnju ljudi koji vole da vide i čuju kako se nekada živelo i mlelo žito...
Za sve turiste i posetioce nema ničeg blagotvornijeg od šuma vode, vodeničkog točka i čeketala, koji vraćaju u prošlost. Brašno koje se ovde samelje na vodeničkom točku, prirodno je, ima poseban miris i mnogo je zdravije od onog iz savremenih mlinova.
Deda Mijina vodenica nije samo stari mlin ona je živi spomenik jednog vremena i dokaz da priroda i čovek mogu zajedno da stvaraju. Vremešnom starini koji uveliko gazi devetu deceniju koji je u vodenici svakodnevno pomaže i supruga Radmila za koju ne postoji podela na muški i ženski posao.
"Tovarimo džakove i meljemo, sve to pakujemo i prodajemo. Mi u našoj kući koristimo samo ovo brašno", rekla je Radmila.
Pored ukusnog kukuruznog, pšeničnog, heljdinog brašna posetocima se često poudi ponešto od specijaliteta ovoga kraja, a najčešće je to pravi rtanjski med kojeg u deda Mijinoj Vodenici ima uvek.
U svetu u kome savremena tehnologija ubrzava svaki trenutak i život protiče kao na traci, u selu Vrmdža vreme kao da sporije teče. Voda, točak, kamen i čeketalo u deda Mijinoj vodenici i dalje pričaju priču o prošlosti.
Malo ostrvsko naselje Somaroj u norveškom Arktiku je 2019. godine dospelo na naslovne strane svetskih medija zbog inicijative da postane prva zona na svetu u kojoj vreme ne bi imalo značaj.
Iako je zarastao u rastinje i pomalo zaboravljen, do mosta se relativno lako stiže. Selo Pločice nalazi se između Pančeva i Kovina, pa je ova neobična istorijska građevina dostupna svima.
U avion u Boing 737-800 bilo je 165 putnika i šest članova posade. Svi su sigurno sleteli, a prema dostupnim informacijama portala Dalmacija Danas, nitko nije povređen.
Iako je zarastao u rastinje i pomalo zaboravljen, do mosta se relativno lako stiže. Selo Pločice nalazi se između Pančeva i Kovina, pa je ova neobična istorijska građevina dostupna svima.
Malo ostrvsko naselje Somaroj u norveškom Arktiku je 2019. godine dospelo na naslovne strane svetskih medija zbog inicijative da postane prva zona na svetu u kojoj vreme ne bi imalo značaj.
Iako je zarastao u rastinje i pomalo zaboravljen, do mosta se relativno lako stiže. Selo Pločice nalazi se između Pančeva i Kovina, pa je ova neobična istorijska građevina dostupna svima.
U okviru proslave priređeno je šminkanje dece i odraslih po uzoru na tradicionalne meksičke katrine, zaštitni znak Dana mrtvih koje krasi živopisna šminka i kostimi.
Posebno se izdvaja njena naslovna uloga u televizijskoj drami "Mileva Ajnštajn" iz 1972. godine, a publika je pamti i po ostvarenjima "Koštana" i "Ranjena zemlja", kao i seriji "Selo gori, a baba se češlja".
Autori studije planiraju da ispitaju koji aspekti fizičke aktivnosti imaju najveći značaj za očuvanje kognitivnih sposobnosti, uključujući intenzitet kretanja i dugoročne obrasce aktivnosti.
"Manosfera" je prerasla u veoma profitabilnu onlajn industriju, koja zarađuje tako što promoviše "najekstremnije oblike mizoginije i muškosti zasnovane na osećaju povređenosti i ogorčenosti".
HPV infekcija je veoma česta, a postoji oko 200 tipova virusa – da li je ranica na materici znak za uzbunu i kako se prate promene objasnila je za TV Prva dr Jelena Štulić, specijalista ginekologije u GAK Narodni front.
