Ako vas put nanese ka Rogaškoj Slatini naićićete na izvor lekovite vode, prelep park i mesto koje je stalo u nekom davnom, možda lepšem vremenu.
Nedaleko od tog parka, u zgradi koja stilski u potpunosti odudara od ambijenta, u jednoj prostoriji nalazi se najbogatija kolekcija predmeta Karađorđevića, koje sa ovim malim mestom na istoku Slovenije povezuje duga istorija. Ta zgrada je Anin Dvor.
Tu se mogu videti tabakera kralja Petra, odela princa Andreja preko jedine sačuvane biste kralja Aleksandra, lična pisama i dokumenta članova ove srpske i jugoslovenske dinastije.
Sve to skupio je jedan čovek. Nanij Poljanac u jednu prostoriju smestio je decenije ljubavi prema istoriji. A u tu sobu stala je i istorija jedne porodice, dve države i tri naroda i sve patnje koje su zajedno prošli.
Između nekoliko oficirskih sablji i avijatičarskih bodeža nalazi se samo jedan komad vatrenog oružja.
RINA
"Ja ne volim oružje, ali je to jedna filmska replika pištolja kojim je, Vlado Černozemski, pripadnik VMRO-a ubio kralja Aleksandra. On je noseći buket cveća prišao kolima u kojima se nalazio kralj Aleksandar i francuski ministar spoljnih poslova Luj Bartu, popeo se na papučicu kola i iz takvog pištolja ranio njih dvojicu ali i još jednog oficira. Samo je taj oficir preživeo", kaže za RINU Poljanac i nastavlja priču o Viteškom kralju ujedinitelju.
"To se odigralo u četiri i petnaest popodne, već pola sata kasnije kralj je izdahnuo na sofi u policjskoj stanici. Neki izvori kažu da su njehove poslednje reči bile ‘čuvajte mi Jugoslaviju,. Drugi pak da sa ranama koja je zadobio nije mogao izgovoriti ni jednu reč. Opet, postoji i treća verzija, koju ne pričam istoričarima koji nas posete, a ona glasi da su poslednje kraljeve reči bile ‘Majku mu, dobro me pogodi", kaže Nanij.
RINA
Svoju priču o Karađorđevićima zaključuje rečima da kako god se istorija poigrala sa našim narodima, Srbima i Slovencima, uprabo ta istorija je velika spona između nas.
Ova neobična soba od svega petnaestak kvadrata takođe je velika spona koju, ako vas put nanese u Rogašku Slatinu ne smete zaobići.
Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u periodu januar–avgust 2026. godine na ovoj planini je ostvareno ukupno 1.008.540 noćenja domaćih i stranih turista.
Kompanija ErAdvajzer navodi da strah od letenja najčešće nije povezan samo sa jednim faktorom. Dugo čekanje na aerodromu, neočekivana otkazivanja, kašnjenja i nepovoljne vremenske prilike mogu dodatno povećati anksioznost kod
Ono što je potpuno uobičajeno u jednoj zemlji, na drugom kraju sveta može biti razlog za kaznu, oduzimanje predmeta ili čak ozbiljan problem sa nadležnim organima.
Imate 18 godina i živite u Srbiji? Saznajte kako da se prijavite za DiscoverEU i dobijete kartu za putovanje Evropom u periodu od 2027. do 2028. godine.
Kako je navela, polazak im je sutra (1. oktobra), a juče su od agencije posrednika saznali da ništa od njihovog novca nije uplaćeno i da im je put otkazan.
Ono što je potpuno uobičajeno u jednoj zemlji, na drugom kraju sveta može biti razlog za kaznu, oduzimanje predmeta ili čak ozbiljan problem sa nadležnim organima.
Jedno nesvakidašnje, istorijski veoma značajno mesto u jugozapadnom delu Srbije, za koje se s pravom može reći da je u njemu počelo stvaranje jake srednjovekovne Srbije, je Petrova crkva u Novom Pazaru.
Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u periodu januar–avgust 2026. godine na ovoj planini je ostvareno ukupno 1.008.540 noćenja domaćih i stranih turista.
Kompanija ErAdvajzer navodi da strah od letenja najčešće nije povezan samo sa jednim faktorom. Dugo čekanje na aerodromu, neočekivana otkazivanja, kašnjenja i nepovoljne vremenske prilike mogu dodatno povećati anksioznost kod
Ono što je potpuno uobičajeno u jednoj zemlji, na drugom kraju sveta može biti razlog za kaznu, oduzimanje predmeta ili čak ozbiljan problem sa nadležnim organima.
Imate 18 godina i živite u Srbiji? Saznajte kako da se prijavite za DiscoverEU i dobijete kartu za putovanje Evropom u periodu od 2027. do 2028. godine.
Fotografije su joj skupljale hiljade reakcija, a broj pratilaca rastao je iz dana u dan. Postojao je samo jedan problem – žena sa fotografija nikada nije postojala.
U Holandiji su još četiri osobe preminule od virusa Zapadnog Nila poslednjih sedmica, čime je ukupan broj smrtnih slučajeva od te bolesti od početka ove godine povećan na devet.
