U srcu južne Dalmacije, tamo gde more ljubi kamen, a istorija odzvanja u svakom koraku, leži Ston – gradić koji se često nepravedno zaobilazi u senci slavnog Dubrovnika.
Ali oni koji su makar jednom kročili njegovim kamenim ulicama znaju: Ston nije samo alternativa. On je nebrušen biser Jadrana.
Dok Dubrovnik svakog leta grca pod teretom hordi turista, u Stonu vlada mir. Njegove zidine, druge po veličini na svetu odmah nakon Kineskog zida, uzdižu se iznad maslinjaka i vinograda, čuvajući priče stare više od sedam vekova.
Nekada je Ston bio strateška tačka Dubrovačke Republike, poznat po soli – belom zlatu koje se i danas tradicionalno proizvodi u najstarijoj aktivnoj solani u Evropi.
Ali ono što Ston čini posebnim nije samo istorija. To je duh mesta. To su zvuci cikada dok šetaš kroz uske ulice. To je miris sveže pečenih školjki iz obližnjeg Malog Stona – mesta poznatog po najkvalitetnijim kamenicama na Jadranu. To je pogled sa vrha zidina, gde se more sreće sa planinom, a tišina govori više od reči.
Shutterstock/mislaw
Za razliku od Dubrovnika, ovde ne moraš da se boriš za mesto na plaži.
More je čisto, toplo i poziva na opuštanje. Ljubazni domaćini će te dočekati kao prijatelja, ne kao prolaznog turista. Sve deluje autentično, iskreno, i baš zato nezaboravno.
U Stonu se vreme usporava. I upravo u toj sporosti, u tom odsustvu gužve i buke, nalazi se njegova magija. Ako tražite destinaciju koja kombinuje bogatu istoriju, prelepu prirodu i spokoj koji se danas retko nalazi, onda je Ston vaša sledeća stanica.
Mnogi putnici misle da ih kabinsko osoblje pri ulasku u avion pozdravlja samo iz pristojnosti, ali iza ljubaznog osmeha krije se važan bezbednosni postupak.
Iako još nije stiglo leto, mnogi Srbi uveliko planiraju godišnje odmore, a oni koji prednost daju moru u odnosu na banje i planine, ove godine su oprezniji. Najveći broj stanovnika Niša i dalje bira Grčku za letovanje.
Srbija obiluje neotkrivenim lepotama, a jedan nestvaran vodopad na istoku zemlje privlači sve veći broj turista svojom lepotom i mirom koji ga okružuje.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Hrvatske reklo je da su moguće gužve na graničnim prelazima iz BiH prema toj zemlji, ali da se poboljšanje situacije očekuje kada bude otvoren novi granični prelaz kod Gradiške.
Srbija obiluje neotkrivenim lepotama, a jedan nestvaran vodopad na istoku zemlje privlači sve veći broj turista svojom lepotom i mirom koji ga okružuje.
Australijska nacionalna avio-kompanija Qantas predstavila je prve detalje ambicioznog projekta pod nazivom Project Sunrise, koji će omogućiti putovanje bez presedanja između Londona i Sidneja i to za oko 22 sata.
Na pučini ogromnog Tihog okeana, hiljadama kilometara udaljeno od prvog kontinenta, leži Uskršnje ostrvo – mesto koje prkosi logici, vremenu i istoriji.
Kada se krene od Žabljaka prema Nikšiću, na devetom kilometru puta, lako uočljivo sa viših terena, nalazi se Vražje jezero, jedna od turističkih atrakcija Crne Gore.
Mnogi putnici misle da ih kabinsko osoblje pri ulasku u avion pozdravlja samo iz pristojnosti, ali iza ljubaznog osmeha krije se važan bezbednosni postupak.
Iako još nije stiglo leto, mnogi Srbi uveliko planiraju godišnje odmore, a oni koji prednost daju moru u odnosu na banje i planine, ove godine su oprezniji. Najveći broj stanovnika Niša i dalje bira Grčku za letovanje.
Srbija obiluje neotkrivenim lepotama, a jedan nestvaran vodopad na istoku zemlje privlači sve veći broj turista svojom lepotom i mirom koji ga okružuje.
U kuhinju šoua "MasterChef Srbija" na televiziji Prva od 22 sata ulaze sudije Filip, Nenad i Ljubica, nakon šest nedelja borbe timova, ali sada je vreme da vide kako se takmičari snalaze sami.
Naučnici sa Univerziteta u ruskoj republici Kabardino-Balkarija napravili su robota koji igra šah kako bi pomogao studentima da bolje shvate principe programiranja, prenela je danas agencija TASS.
Noćno buđenje je iskustvo koje pogađa mnoge ljude, bez obzira na dob ili način života. Iako se često smatra bezazlenim, učestalo prekidanje sna može imati značajan uticaj na fizičko zdravlje, mentalno stanje i svakodnevno funkcionisanje.
Svetski dan hemofilije, koji se svake godine obeležava 17. aprila, predstavlja priliku da se skrene pažnja javnosti na osobe koje žive sa hemofilijom i drugim retkim poremećajima zgrušavanja krvi, kao i na izazove sa kojima se svakodnevno suočavaju.
