Manastir Beočin smešten je na Fruškoj gori blizu Novog Sada.
Na obodu Fruške gore, u mestu Beočin nalazi se istoimeni ženski manastir koji pleni lepotom i duhovnošću.
Gledano iz vazduha, manastirski vrt je kopija parka u Versaju, što je jedan od razloga zbog kog vernici hrle u ovu svetinju.
Primarni razlog je, naravno, odlazak na molitvu, a jedna ikona je posebno važna - ikona Presvete Bogorodice stara više od 500 godina pred kojom se žene mole za potomstvo.
Fruška gora nije bez razloga ponela naziv srpska Sveta gora. Na ovoj ostrvskoj planini blizu Novog Sada nalazi se 17 manastira, a među njima je, smatraju mnogi, najlepši manastir Beočin.
Pored toga što se može pohvaliti impozantnom arhitekturom, manastir Beočin ima nesumnjivo najlepše uređen vrt.
On je kopija parka kod dvorca Versaj, a neverovatan izgled dobila je u 19. veku kad su u Beočin došli baštovani koji su održavali park u Versaju.
Ono što vernike prvenstveno privlači da posete manastir Beočin je ikona Presvete Bogorodice stara više od 500 godina, jer se veruje da molitve izgovorene pred njom pomažu u dobijanju potomstva.
Francuski baštovani u Beočinu napravili kopiju parka kod Versaja
Manastir Beočin prvi put se pominje u turskim dokumentima 1566. godine. Srušen je u austro-turskim ratovima, pa iznova obnovljen 1623. kao bogomolja izgrađena od drveta. Današnja manastirska crkva podignuta je 1732. godine, a konaci nekoliko godina kasnije.
Iz grobljanske kapele koja je uništena prilikom prvog rušenja manastira Beočin sačuvana je ikona Presvete Bogorodice koja na čudesan način vraća monaštvo i mirjane u beočinski molitveni raj.
Francuski baštovani, koji su u 19. veku došli u Beočin, izgradili su u manastirskom vrtu pravu malu kopiju Versajskog parka.
Napravili su staze sa niskim rastinjem, zasadili mnogo vrsta retkog cveća, ukrasnog šiblja i retkog drveća - magnolije, omorike, srebrne borove, retke četinare, listopadno drveće i ukrasno žbunje koje, inače, u ovim krajevima ne raste.
Beočin je bio poput rajske bašte u kojoj je svako mogao da pronađe duševni mir.
Tokom Drugog svetskog rata manastir koji je inače bio veoma bogat u potpunosti je poharan; služio je kao pulmološka bolnica, a kasnije i kao deo Arhiva Vojvodine.
Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice
Dolaskom sestrinstva sredinom sedamdesetih godina prošlog veka svetinja je obnovljena i počela je da živi novi život. U beočinski raj najpre su počeli da dolaze ljudi iz dijaspore, željni duhovnih razgovora sa monahinjama.
U Beočin ih je dovodilo još nešto - želja da se pomole pred ikonom Presvete Bogorodice koja nekim čudom vekovima netaknuta obitava u ovoj fruškogorskoj svetinji.
Igumanija Ekaterina koja se upokojila pre šest godina svedočila je da su u Beočin pred ikonom Presvete Bogorodice dolazile da se mole žene iz cele Evrope. Najviše je bilo onih koje su želele da dobiju potomstvo, ali u tome nisu uspevale.
Posle iskrenih molitvi pred ikonom koja čudesno čuva manastir Beočin više od 200 njih postale su majke. Zato porodično dolaze u ovaj duhovni dragulj i pronose slavu fruškogorske svetinje širom Evrope.
