Na jugozapadu Srbije, u ataru sela Godovo, nalazi se Godovska pećina, prirodni dragulj skriven u krečnjačkoj gredi Dedovog Brda na 985 metara nadmorske visine.
Godovska pećina, speleološka riznica, udaljena svega osam kilometara od Tutina, ima veliki turistički potencijal iako su je do sada istražival samo meštani.
"Pećina je smeštena u srcu prirode, nestvarnim lepotama Peštera. Dugačka je oko 300 metara, to je ono što je za sada poznato. Pitanje je da li i gde ima još podzemnih tunela. Ono po čemu je specifična Godovska pećina jeste da uđete u Srbiji, a izađete u Crnu Goru, tačnije u pogranično područje sa ovom susednom zemljom", rekao je za RINU turistički vodič Sabahudin Abdagić poznatiji kao Pešterski rendžer.
RINA
On dodaje da uprskos velikom potencijalu i pećinskom nakitu, speleolozi su retko skoro pa nikako posećivali ovaj objekat. Ono što joj daje dodatnu čar jesu podzmeni potoci.
"Istraživanjem Godovske pećine mahom su se bavili meštani, koristili su improvizovane alatke i došli do saznanja da u pećini ima dosta i pećinskog nakita. Tek od skoro je ova pećina i na turističkoj mapi putnika namernika i avanturista. Uz obnovu i promociju, ova lokacija mogla bi biti i zamajac turističkog razvoja tutinskog kraja. Ovde je priroda divlja i netaknuta, pravi raj", dodaje Sabahudin.
Godovska pećina ima dva ulaza – jedan funkcioniše kao povremeni ponor, dok drugi predstavlja stalni izvor vode.
Tokom vlažnih perioda, voda potoka Piskavci protiče kroz pećinu, dok u sušnim mesecima unutrašnji izvori u levom zidu obezbeđuju stalan dotok vode.
Ukupna dužina pećinskih kanala iznosi 322 metra, a celokupno zaštićeno područje prostire se na 5,27 hektara.
Ovaj prirodni fenomen je zakonom zaštićen kao Spomenik prirode geomorfološkog karaktera, čime se čuva njegova jedinstvena vrednost i ekosistem.
Ljubitelji speleologije i prirode imaju priliku da istraže njene hodnike i upoznaju se sa hidrografskim značajem pećine, koja predstavlja jedan od retkih primera ovakvih kraških formacija u Srbiji.
RINA
Lokalne vlasti i turističke organizacije prepoznaju potencijal Godovske pećine za razvoj eko-turizma i istraživačkih ekspedicija. Planiraju se dodatne mere zaštite i unapređenje pristupačnosti kako bi se ova prirodna znamenitost približila turistima i istraživačima.
Francusko Ministarstvo kulture pozvalo je i druge ustanove pod njegovom nadležnošću da preduzmu sve neophodne mere kako bi obezbedile sigurnost posetilaca, zaštitu zaposlenih i očuvanje umetničkih dela.
Posebno mu se dopada raznovrsnost koju grad nudi nakon zalaska sunca. Kako je objasnio, beogradski noćni život obuhvata sve, od malih lokalnih barova do veoma živahnih mesta za noćni provod.
Mataruška Banja poslednjih godina prolazi kroz proces obnove, a posebna pažnja posvećena je razvoju zdravstvenog i rehabilitacionog turizma, po kojem je ovo mesto decenijama bilo poznato.
Mataruška Banja poslednjih godina prolazi kroz proces obnove, a posebna pažnja posvećena je razvoju zdravstvenog i rehabilitacionog turizma, po kojem je ovo mesto decenijama bilo poznato.
Na padinama Dajbabske gore, kod Podgorice, na mestu gde se spajaju tišina prirode i istorije, u prelepom ambijentu i senci starih maslina ušuškao se manastir Dajbabe, jedna od najfascinantnijih pravoslavnih svetinja na Balkanu.
Francusko Ministarstvo kulture pozvalo je i druge ustanove pod njegovom nadležnošću da preduzmu sve neophodne mere kako bi obezbedile sigurnost posetilaca, zaštitu zaposlenih i očuvanje umetničkih dela.
Posebno mu se dopada raznovrsnost koju grad nudi nakon zalaska sunca. Kako je objasnio, beogradski noćni život obuhvata sve, od malih lokalnih barova do veoma živahnih mesta za noćni provod.
Mataruška Banja poslednjih godina prolazi kroz proces obnove, a posebna pažnja posvećena je razvoju zdravstvenog i rehabilitacionog turizma, po kojem je ovo mesto decenijama bilo poznato.
Ne postoji jedna količina vode koja odgovara svim ljudima i svim okolnostima. Potrebe za tečnošću razlikuju se u zavisnosti od fizičke aktivnosti, temperature, ishrane i zdravstvenog stanja.
Bundibugjo virus se od početka epidemije u maju proširio iz DR Konga na Ugandu, Francusku i Keniju, a 20. oktobra potvrđen je i prvi slučaj u Nigeriji.
Mlada žena iz Belfasta u Severnoj Irskoj saznala je da ima rak debelog creva. Danas, nakon napornog lečenja, upozorava druge da ne ignorišu signale svog tela.
