Kada će građani Srbije moći da plaćaju kriptovalutama?

Poreski savetnik Milo&scaron; Pra&scaron;talo kaže za Biznis.rs da prepreka nije tehničke prirode jer je sistem &ndash; u kojem bi kupac platio kriptovalutom iz svog novčanika na telefonu, posrednik u pozadini automatski izvr&scaron;io konverziju, a trgovcu na račun legli dinari za nekoliko sekundi &ndash; moguć.&quot;Problem nije u tome &scaron;to ne postoji aplikacija, uređaj ili tehnologija koja to može da sprovede. Problem je regulatorne i poresko-pravne prirode jer Zakon o digitalnoj imovini uop&scaron;te ne prepoznaje ovakav model plaćanja. Ba&scaron; naprotiv&quot;, obja&scaron;njava on.Prema članu 97 Zakona o digitalnoj imovini, prihvatanje digitalne imovine u zamenu za prodatu robu ili pružene usluge u trgovini na malo može se vr&scaron;iti, ali isključivo preko pružaoca usluga povezanih sa digitalnom imovinom koji ima dozvolu za tu konkretnu uslugu.Dakle, potro&scaron;ač ne može direktno preneti kriptovalutu trgovcu u maloprodaji, ali može ako između njih postoji licencirani posrednik koji će prihvatiti digitalnu imovinu od kupca, izvr&scaron;iti konverziju u dinare kao jedino priznato zakonsko sredstvo plaćanja u Srbiji, preneti dinare trgovcu, identifikovati korisnika, sprovesti AML/KYC procedure i sve to uraditi uz dozvolu nadležnog organa.&quot;Tu dolazimo do prvog problema: prema javno dostupnom registru Narodne banke Srbije (NBS), u Srbiji postoje registrovani pružaoci usluga povezanih sa virtuelnim valutama. Međutim, prema dostupnim podacima, nijedan od njih trenutno nema ba&scaron; ovu dozvolu koja bi omogućila model u kome kupac plaća kriptovalutama u prodavnici, a trgovac dobija dinare. Dakle, pravni okvir postoji, postoje i licencirani pružaoci usluga, ali ne za ovaj konkretan tip usluge&quot;, navodi Pra&scaron;talo.U Hrvatskoj ovakav model, na primer, postoji. Recimo PayCek, sistem koji je razvio Electrocoin, omogućava trgovcima da kupcima ponude plaćanje kriptovalutama dok se u pozadini obračun vr&scaron;i u fiat valuti. Jedan od korisnika ovog sistema je Konzum, verovatno najveći trgovački lanac u Hrvatskoj, koji među svojim prihvaćenim načinima plaćanja navodi i kriptovalute.Na pitanje kako Srbija može da dođe do tog re&scaron;enja, Pra&scaron;talo obja&scaron;njava da je potrebno re&scaron;iti nekoliko izazova pre uvođenja ovakvog sistema plaćanja.&quot;Prvi među njima je svakako AML/KYC regulativa. Moje mi&scaron;ljenje je da mora da postoji regulativa koja bi obavezala pružaoca usluga (na primer, kripto-menjačnicu) da izvr&scaron;i verifikaciju korisnika/platioca, &scaron;to predstavlja manji problem i već postoji potencijalno re&scaron;enje tako &scaron;to bi korisnik/platilac koristio novčanik kripto-menjačnice pri plaćanju. Jednostavno, kasa u prodavnici ne može postati AML punkt, a kasir ne može prilikom svake kripto transakcije da proverava poreklo sredstava, rizičnost novčanika ili identitet korisnika&quot;.Zbog toga bi, prema njegovom mi&scaron;ljenju, najlogičnije re&scaron;enje bilo upravo da korisnik plaća preko naloga kod licenciranog pružaoca usluga, odnosno kripto-menjačnice ili &quot;payment processora&quot; kod kog je već pro&scaron;ao verifikaciju.Drugi, znatno veći, izazov je porez. Kod fizičkih lica, prenos, prodaja ili otuđenje digitalne imovine može predstavljati poreski događaj &ndash; iako se može smatrati da plaćanje nije prodaja kriptovalute, to jeste otuđenje imovine.&quot;Ako ste kriptom platili robu ili uslugu, vi ste se te digitalne imovine re&scaron;ili. Ona vi&scaron;e nije kod vas. Otuđili ste je. I ako je prilikom tog otuđenja između nabavne vrednosti kriptovalute i njene vrednosti u trenutku plaćanja nastala kapitalna dobit &ndash; svako takvo plaćanje potencijalno postaje poreski događaj&quot;, kaže Pra&scaron;talo.To bi u praksi značilo da za svako plaćanje kafe, goriva ili namirnica morate znati kada ste stekli kriptovalutu, po kojoj vrednosti, kada ste je otuđili, koja je bila vrednost u trenutku otuđenja, da li postoji dobitak ili gubitak i kako se to prijavljuje.Takav sistem ne može masovno da zaživi iz prostog razloga &scaron;to administrativno nema smisla da svaka kupovina kafe povlači poresku evidenciju, smatra na&scaron; sagovornik i ocenjuje da bi jedino moguće re&scaron;enje u tom slučaju bilo uvođenje limita ili posebnog režima za male potro&scaron;ačke transakcije.Na primer, da se do određenog mesečnog ili godi&scaron;njeg iznosa takva plaćanja ne tretiraju isto kao klasično investiranje, trgovanje ili veće otuđenje digitalne imovine. Druga opcija je pojednostavljen način obračuna i izve&scaron;tavanja, posebno za transakcije koje idu preko licenciranog posrednika. Za sada, međutim, ovakva re&scaron;enja nisu formalizovana.U svakom slučaju, plaćanje kriptovalutama u maloprodaji u Srbiji tehnički je moguće, zakon ga delimično prepoznaje, ali sistem jo&scaron; nije operativan. Nedostaju tri stvari &ndash; posrednik sa odgovarajućom dozvolom, jasno re&scaron;en AML/KYC model i poreski tretman koji od svake sitne kupovine neće praviti administrativni problem.&quot;Dok se to ne re&scaron;i, kripto plaćanja u svakodnevnoj maloprodaji ostaće vi&scaron;e tema za stručne diskusije nego realna opcija na kasi&quot;, zaključuje Pra&scaron;talo.

Kada će građani Srbije moći da plaćaju kriptovalutama?

0 Komentari