Cene na Jadranu podstakle su burnu raspravu među Hrvatima nakon jednog teksta o turizmu.
Nizale su se brojne reakcije na članak Večernjeg lista o cenama na Jadranu koje potvrđuju da su mnogima stvari jasne i da itekako imaju šta da kažu.
Ovu vruću temu sagledavaju iz svih uglova, ali većina ne protivureči naslovu: Gosti su odlazili s osećajem da su prevareni: 'Istina je, neki preteruju. Skupo je i nama domaćima kad idemo u restoran'.
"Dođeš u konobu koja prodaje smrznutu ribu kao svežu, domaću, a uz ribu nudi i pice?! Konoba?! To uništava hrvatski turizam, a ne cene smeštaja koje se dižu i padaju zavisno od potražnje...Kad ste videli da padaju cene u restoranima?", pita se jedan čitalac Večernjeg, a i drugi se nadovezuje:
"Problem hrvatskog turizma nije smeštaj, jer je ponuda ogromna i cene su od 60 do 200 evra za dvoje, pa kako ko voli i može da plati. Problem su ugostitelji koji nabijaju cene u nebo, a gost koji želi nešto da pojede može samo da bira da li želi da ga oderu u restoran x, xy ili zyx."
"Nekada sam često išao u restorane i agroturizme, ali sada sve ređe. Ne želim da me pljačkaju. Dodatno, kvalitet hrane je sve lošiji. Kao i usluga...", reći će jedan.
Drugi dodaje: "Jedno je da je kafa na Stradunu šest evra, jer, eto, lokacija se naplaćuje, a Dubrovnik nije ništa lošiji od Venecije. Ali to šta rade po restoranima na obali prelazi granice dobrog ukusa. Pre korone smo na letovanje išli barem dva, tri puta nedeljno u restoran, prošle godine jednom, sladoled na plaži više ni ne uzimamo. Ne, jer nemam, nego ne želim".
Shutterstock/paul prescott
One koji se mora vraćaju s osećajem da su dali više nego što su dobili, teško je prebrojati: "Opatija, pet evra pivo, 0,33 l. Na jednom ostrvu dve ležaljke i suncobran koštaju koliko i noćenja u apartmanu. Sat vremena najma SUP-a 15 evra, dan parkinga na prašini 25 evra. Normalno da se osećaš prevarenim...".
Svoje iskustvo podelio je i čitalac koji je proputovao Mediteran: "Hrvatska je skuplja od Italije, Španije i Grčke, a, mimo mora i sunca, nema ni deset odsto ponude kakvu imaju te zemlje".
Neki su, pak, okrenuli leđa hrvatskom Jadranu, a onda i Hrvatskoj: "Dugi niz godina sam letovao od Istre do Makarske. Više ne. Pre dve godine sam bio u Daruvarskim toplicama, ove godine na jezeru Heviz u Mađarskoj. Cena u Daruvaru i Mađarskoj su tu negde, ali kvalitet smeštaja, ponuda bazena, sauna i svega ostalog je u korist Hevoza. Hrvatska može da me zaboraviti...".
Nije zaboravljena ni prošlogodišnja cena kuglice sladoleda od pet ili čak sedam evra, kao ni da se, recimo, u susednoj Crnoj Gori ili Albaniji može proći jeftinije: "Gramzivost svuda, od jutarnjeg peciva do ulaznica i karte za kojekakva događanja i obilaske . Trgovački centri i ugostitelji su se savršeno uklopili u dranje..."
Shutterstock/ ecstk22
Ali ima i onih koji stvari sagledavaju iz ugula jadranskih domaćina: "Svi govore da su ugostitelji i iznajmljivači krivi za sve, a niko ne govori o povećanju cena najma lokala i drugih troškova. Istovremeno, država hoće svoje, dobavljači svoje, radnici svoje. Još negde može da se nađe domaći konobar, ali u principu su to sve dostavljači hrane i pica, a ne konobari. Sve je nekako otišlo krivim putem, a ne samo gazde...", smatra jedan čitalac.
U prilog tome, drugi dodaje: "Pa i zlato je bilo pre korone cca 1.200 evra, a sad je 3.000 evra. Ništa nije poskupelo nego novac gubi vrednost!"
Treći se čudi: "A koliko bi to trebala da košta pica? Možda pet evra. Najbolje je kad se počne s ovim kako je nekad bilo...Nekad je i baba bila devojka, ali više nije...".
Jedan ima praktičan savet: "Lepo na Gugl prvo pročitam recenzije. Tako uvek nađem super klopu i piće za dvoje po korektnih 45 -55 evra".
Neki, ipak, na skupoću odgovaraju ironijom: "Ima još lufta. Mogu cene još gore", a neki na sve reaguju crnim humorom: "Samo nek' pašteta ne poskupi".
U trenutku kada klimatske promene ozbiljno ugrožavaju zimsku sezonu širom Alpa, Laax se pozicionira kao jedan od najinovativnijih i najodrživijih ski centara u Evropi.
Kako se praznici približavaju, sve veći broj građana planira putovanje van zemlje. Međutim, ove godine putnike na graničnim prelazima očekuju pojačane gužve zbog uvođenja EES sistema (Entry/Exit System), što već sada utiče na promenu planova.
Lukovska banja se nalazi na južnim obroncima Kopaonika i važi za najvišu banju u Srbiji. Poznata je po velikom broju termomineralnih izvora, netaknutoj prirodi i savremenom spa i velnes centru.
Grčka plaža Elafonisi koja je opisana kao "najbolja plaža na svetu", sa ružičastim peskom, tirkiznom vodom i plitkim lagunama idealnim za plivače svih uzrasta, postala je magnet za turiste koji dolaze iz svih krajeva sveta.
Za razliku od Hrvatske, koja je treću godinu zaredom u minusu tokom špica sezone na ključnim turističkim tržištima poput Nemačke, Grčka nastavlja da beleži rast dolazaka stranih turista ove sezone, prema zvaničnoj statistici za avgust.
Zamislite kako bi izledao život u Sremu da ga ove godine poseti 19 miliona turista. Toliko će gostiju, naime, biti na španskom ostrvu Majorka, koje ima samo nešto malo veću površinu od Srema. Nisu svi zbog toga srećni.
U trenutku kada klimatske promene ozbiljno ugrožavaju zimsku sezonu širom Alpa, Laax se pozicionira kao jedan od najinovativnijih i najodrživijih ski centara u Evropi.
Zamenik američkog saveznog tužioca Tod Blenč danas je izjavio da odluka ministarstva pravde da ukloni više od deset fotografija objavljenih u okviru dosijea o Džefriju Epstinu nema nikakve veze sa predsednikom Donaldom Trampom.
Višedecenijska borba za očuvanje jedine Tesline preostale laboratorije u SAD traje i danas, a počela je još 1976. godine, kada je mala grupa lokalnih entuzijasta iz Šorhama, starinaziv Vordenklif, želela da nađe novi prostor za školski muzej nauke.
Direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije ''Dr Milan Jovanović Batut'' Verica Jovanović rekla je danas da se trenutna epidemijska situacija u Srbiji, kada je reč o sezonskom gripu vidi upravo u domovima zdravlja gde je veliki broj obolelih.
Za pravilno funkcionisanje štitaste žlezde ključni su minerali poput cinka, selena i joda. Jod je mineral neophodan za proizvodnju svih hormona štitaste žlezde.
