Masovni turizam postaje sve veći problem koji muči mnoge zemlje poput Španije, Italije i Grčke.
Tokom ove godine, a posebno tokom letnje sezone, bili smo svedoci brojnih protesta, uvođenja mera protiv masovnog turizma i burnih reakcija lokalnog stanovništva koje je poručivalo: "Turisti nisu poželjni ovde".
Venecija, pa Rim
Venecija je u aprilu uvela eksperimentalni sistem plaćanja za ulazak u centar grada kako bi smanjila broj turista u špicu sezone.
Ulaz se plaćao pet evra, a iako je probni period završen u julu, Venecija želi da nastavi da naplaćuje turistima ulaz i to po dvostrukoj ceni. Dodatna mera jeste i ograničavanje ljudi u turističkim grupama na maksimalno 25.
Mere protiv masovnog turizma prisutne su i u drugim delovima Italije, a nove informacije otkrile su da Italijani razmatraju i ograničavanje pristupa jednom od svojih najposećenijih spomenika - Fontani di Trevi.
Shutterstock/Rolf G Wackenberg
Španci poručili: "Granica je pređena"
Letnju sezonu u Španiji su ove godine obeležili brojni protesti protiv masovnog turizma na popularnim destinacijama poput Barselone, Majorke, Kanarskih ostrva.
Meštani su poručivali turistima: "Niste dobrodošli. Masovni turizam proteruje komšije iz njihovih domova, rasipa neophodne resurse, eliminiše kulturu susedstva, ubija lokalnu trgovinu, povećava cene i uništava nasleđe. Mi nismo vaš zabavni park. Idite kući."
Stanovnici Kanarskih ostrva zahtevali su hitno zaustavljanje izgradnje bilo kakvog smeštaja za odmor. Posebno ih je revoltirao plan koji predviđa izgradnju preko 129.000 novih turističkih jedinica, što udvostručuje trenutni kapacitet.
"Granica je pređena, a volja naroda na Kanarskim ostrvima je jasna", poručilo je tada lokalno stanovništvo.
Više od 20.000 ljudi okupilo se i na protestima na Palma de Majorci. Zahtevali su ograničavanje masovnog turizma, navodeći da im on kvari kvalitet života, kao i da turisti stvaraju gužve, ugrožavaju okolinu i prave buku.
Na Majroci je predložen i niz mera za borbu protiv prekomernog turizma: od zabrane dolazaka određenih letova do ograničavanja broja iznajmljivanja automobila i broja turista uopšte.
Ogorčeni demonstranti u Barseloni čak su i prskali turiste iz pištolja na vodu.
Grci sve više strahuju
Uprkos tome što veliki deo prihoda dobijaju od turizma, ni Grci više ne mogu da izdrže veliki broj turista.
Na udaru su, očekivano, najpoznatija ostrva poput Santorinija i Mikonosa koji su ovog leta bili okupirani turistima.
Mogli smo da vidimo prizore sa Santorinija gde se stotine ljudi guralo i satima čekalo da fotografiše zalazak sunca. Lokalno stanovništo postaje sve umornije, a njihov svakodnevni kvalitet života je ugrožen.
Shutterstock/Pit Stock
Zbog toga grčke vlasti razmatraju uvođenje ograničenja.
Premijer Kirijakos Micotakis najavio je da će sledeće godine sprovesti plan protiv suzbijanja masovnog turizma u pojedinim delovima zemlje. Putnici koji dolaze sa kruzera na ostrva, samo na nekoliko sati, verovatno će plaćati ulaz na ostrvo i to 20 evra.
Ove sezone su u Grčkoj počela da se primenjuju i nova pravila prema kojima najmanje 50 odsto površine plaže mora da ostane dostupno javnosti.
Barovima i hotelima je potrebna dozvola za postavljanje ležaljki, suncobrana i stolica, a polovina plaže mora da ostane slobodna.
Meštani su zbog gužvi i na plažama bili posebno besni i preduzimali su akcije u okviru takozvanog pokreta peškira za plažu kako bi se odupreli plaćanju ležaljki u svojoj zemlji.
Čini se da će novac će biti glavno "oružje" protiv masovnog turizma, a veruje se da će naplaćivanje ulaska na poznate detinacije dovesti do smanjenja broja turista.
Institut za biologiju mora u Crnoj Gori sproveo je analize kvaliteta morske vode za 114 lokacija, u periodu od 6. do 10. jula, Rezultati su pokazali su da je na 88,6 odsto lokacija morska voda bila odličnog kvaliteta.
Novi snimak otkriva trenutke drame u avionu Rajanera kada je tokom leta iz Soluna za Minhen pukao prozor. Putnici su držali Srbina Ljubišu Karovića da ne bude povučen kroz otvor nakon dekompresije kabine.
Institut za biologiju mora u Crnoj Gori sproveo je analize kvaliteta morske vode za 114 lokacija, u periodu od 6. do 10. jula, Rezultati su pokazali su da je na 88,6 odsto lokacija morska voda bila odličnog kvaliteta.
Institut za biologiju mora u Crnoj Gori sproveo je analize kvaliteta morske vode za 114 lokacija, u periodu od 6. do 10. jula, Rezultati su pokazali su da je na 88,6 odsto lokacija morska voda bila odličnog kvaliteta.
Institut za biologiju mora u Crnoj Gori sproveo je analize kvaliteta morske vode za 114 lokacija, u periodu od 6. do 10. jula, Rezultati su pokazali su da je na 88,6 odsto lokacija morska voda bila odličnog kvaliteta.
Put Tolkinovog romana ka nacističkoj Nemačkoj postao je čuven jer je osvetlio ksenofobičnu prirodu tadašnje nemačke vlasti, ali i jasno definisao političke stavove samog autor.
Naučnici ističu da ovaj test za sada nije namenjen širokoj, rutinskoj upotrebi, već bi prvenstveno mogao da bude koristan za izbor učesnika u kliničkim ispitivanjima novih lekova i preventivnih terapija.
Dijetetičarka Kelsi Kunik otkriva zašto svakog dana jede grčki jogurt. Bogat je proteinima i probioticima, doprinosi zdravlju creva, dužem osećaju sitosti i lakšem održavanju telesne težine.
Dug boravak na suncu može dovesti do dehidratacije, umora i iscrpljenosti. Saznajte koje namirnice i napici, poput lubenice, kokosove vode, dinje, krastavca i grčkog jogurta, mogu pomoći telu da nadoknadi tečnost.
Koren cikorije bogat je inulinom, prirodnim vlaknima koja poboljšavaju zdravlje creva i pomažu u regulaciji šećera u krvi. Napitak od cikorije odlična je zamena za kafu bez kofeina.
-orig.png)
