Na samo nekoliko kilometara od francuske obale nalazi se Monako, mala kneževina koja se prostire na manje od tri kvadratna kilometra i važi za jedno od najbogatijih mesta na svetu.
Iako je po površini druga najmanja država na svetu, odmah iza Vatikana, njen ugled daleko prevazilazi njene granice.
Monako već decenijama privlači bogate pojedince zahvaljujući poreskom sistemu prema kojem većina stanovnika ne mora da plaća porez na dohodak.
Alber II od Monaka je posle smrti svog oca Renijea III 2005. preuzeo kneževski presto. Jedna od novotarija koje je uveo jeste skidanje ograničenja spratnosti za nove građevine. Time je Monako postao i Monako na vodi.
Pre više od 150 godina kneževina je donela odluku koja je oblikovala njenu budućnost. Godine 1869. ukinut je porez na dohodak za stanovnike, nakon što su prihodi od kazina u Monte Karlu postali dovoljno veliki da država više nije morala da oporezuje građane.
Ta odluka ostala je na snazi do danas, pa Monako svoje prihode ostvaruje iz drugih izvora. Među njima su PDV, porez na dobit kompanija koje posluju van granica kneževine, turizam, bankarski sektor i tržište nekretnina.
Dragoslav Dedović/DW
Ko ipak mora da plaća porez?
Iako se Monako često opisuje kao država bez poreza, to pravilo ne važi baš za sve. Francuski državljani koji imaju prebivalište u Monaku po pravilu i dalje plaćaju porez na dohodak Francuskoj, što proizlazi iz sporazuma između dve države iz 1963. godine.
Izuzetak postoji za neke osobe koje su u Monaku živele pre donošenja tog sporazuma, ali većina francuskih državljana koji su se tamo doselili nakon toga podleže francuskim poreskim pravilima.
Privilegija neplaćanja poreza dolazi uz veoma visoku cenu života. Monako ima jedno od najskupljih tržišta nekretnina na svetu, a stanovi se često prodaju za iznose koji su nedostižni većini ljudi.
Za dobijanje boravka potrebno je dokazati da osoba ima dovoljno finansijskih sredstava za život u kneževini i obezbediti odgovarajući smeštaj. Upravo zbog ograničene površine i velike potražnje cene nekretnina dostižu rekordne iznose.
Prema podacima kompanija koje prate globalno bogatstvo, Monako ima jedan od najvećih udela milionera među stanovništvom. Procenjuje se da više od trećine stanovnika ima imovinu vrednu najmanje milion dolara, što ga svrstava među najbogatija područja na svetu.
Zbog manjka prostora Monako već decenijama pokušava da proširi svoju teritoriju. Jedan od načina bilo je nasipanje mora, a najpoznatiji noviji projekat je četvrt Portije Kov, izgrađena na veštačkom zemljištu dobijenom od Sredozemnog mora.
Zanimljivosti o Monaku
Monako je mali, ali ima neke od najneobičnijih statistika na svetu. U njemu živi oko 38.000 ljudi, što ga čini jednom od najgušće naseljenih država. Uprkos maloj površini, tamo žive ljudi iz više od 100 različitih država.
Kneževina je poznata i po trci Formule 1, Velikoj nagradi Monaka, koja se od 1929. godine vozi ulicama grada i smatra se jednom od najprestižnijih trka u svetu motorističkog sporta.
Monako nema sopstvenu vojsku, već je za njegovu odbranu odgovorna Francuska. Ima veoma mali broj stanovnika sa monačkim državljanstvom, dok većinu populacije čine stranci.
Zbog bezbednosti i luksuznog načina života Monako je popularan među sportistima, preduzetnicima i slavnim osobama. Među poznatim stanovnicima i rezidentima kroz godine bili su brojni vozači Formule 1, teniseri i osobe iz sveta zabave.
Kada se pomisli na planinski odmor u Evropi, Alpi su često prvi izbor. Međutim, za slične pejzaže ne mora se nužno putovati u Švajcarsku, Austriju ili Francusku.
Prelepo zlatiborsko selo poznato po Ljubivoju Ršumoviću i Miladinu Pećinaru, ali i po čuvenoj pastrmci iz reke Ljubišnice, turiste sada privlači i zahvaljujući sjajnoj ideji porodice Šaptović.
Prošlo je godinu dana od početka uvođenja sistema ulaska i izlaska (EES) na spoljnim granicama Evropske unije, koji je doneo velike promene u načinu kontrole putnika iz zemalja koje nisu članice EU.
Kada se pomisli na planinski odmor u Evropi, Alpi su često prvi izbor. Međutim, za slične pejzaže ne mora se nužno putovati u Švajcarsku, Austriju ili Francusku.
Kada se pomisli na planinski odmor u Evropi, Alpi su često prvi izbor. Međutim, za slične pejzaže ne mora se nužno putovati u Švajcarsku, Austriju ili Francusku.
Prelepo zlatiborsko selo poznato po Ljubivoju Ršumoviću i Miladinu Pećinaru, ali i po čuvenoj pastrmci iz reke Ljubišnice, turiste sada privlači i zahvaljujući sjajnoj ideji porodice Šaptović.
Oko 400.000 kubnih metara stena moglo bi da se odvali od planine Hohfogel u Alpima na granici Nemačke i Austrije, upozoravaju istraživači koji već 12 godina prate pomeranja na toj planini.
Posebnu pažnju treba obratiti na nenamerni gubitak telesne težine, izražen umor, učestale bolove u stomaku, dugotrajnu mučninu, promene u pražnjenju creva ili osećaj sitosti već nakon nekoliko zalogaja.
Promene na noktima nisu uvek samo estetski problem. Bleda boja, pojačana lomljivost i neobičan oblik mogu biti znak da organizmu nedostaje gvožđe, mineral važan za stvaranje hemoglobina i prenos kiseonika do tkiva.
