Kađenica podno Ovčara čuva od zaborava krvavu istoriju - evo kako izgleda njena unutrašnjost.
Sakrivena u gustoj šumi podno Ovčara zbeg-pećina Kađenica i dalje čuva sećanje na tragično nastradale Srbe u Drugom srpskom ustanku.
Upravo u njoj, na desnoj obali Zapadne Morave, svoj spas od Turaka potražilo je oko tri stotine žena, dece i starijih meštana, ali to je nažalost bilo njihovo poslednje utočište.
"U maju 1815. godine kada se vodila bitka na Ljubiću, Turci su poslali svoje vojnike da haraju po srpskim selima na planinama Ovčar i Kablar. Uplašeni za svoje živote, meštani su se masovno skupljali u zbegove i bežali od neprijatelja. Tako su pronašli i ovu pećinu u koju su se sakrili misleći da su bezbedni. Međutim, majka sa detetom izašla je ispred pećine, Turci su čuli plač bebe, prejahali tada plitku Moravu i pronašli odbegle Srbe", kažu za RINU u TO Čačak.
RINA
Stigavši ispred pećine Turci su pozivali Srbe da izađu i predaju se. Slušajući tadašnje priče, kako su prolazili ljudi koji bi padali neprijatelju u ruke niko iz zbega nije izašao iz pećine. Revoltirani Turci tada su doneli slamu na sam ulaz, zapalili je i u pećini se, prema određenim procenama ugušilo oko 300 Srba, mada prema pojednim istorijskim spisima taj broj je dosta veći.
"Pećina je od turske reči 'kad' što znači dim i dobila ime. Kosti nesrećnih ljudi koji su ovde izgubili život ležale su prekrivene dimom i prašinom naredne 122 godine, tačnije sve do 1936. kada je vladika žički Nikolaj Velimirović naložio uređenje pećine kako bi ostalo bar neko materijalno svedočanstvo na taj bolni događaj. Svi posmrtni ostaci sahranjeni su u dva kamena sarkofaga, u sredini je izgrađena oltarska apsida pa ova pećina ima i odlike crkve", ističu sagovornici RINE.
RINA
Pred početak Drugog svetskog rata očišćen je put koji vodi do ulaza Kađenice, a ispred njega postavljen je drveni krst visok preko 50 metara. Pećina je skroman speleološki objekat, bez pećinskog nakita, ali od izuzetnog istorijskog značaja.
RINA
"Ne možemo reći da veliki broj ljudi dolazi u obilazak zato što je sam prilaz nepristupačan. Do ovog prirodnog kazamata vodi put preko Zapadne Morave, ali most je u jako lošem stanju pa se nikako ne preporučuje njegov prelazak. Drugi alternativni put su planinarske staze preko Debele Gore koje su u pojedinim delovima izuzetno zahtevne i zato ne može svako da ih pređe", kažu u TO.
Na ovom mestu koje čuva tužnu sudbinu srpskog naroda svakog Vidovdana služi se parastos da se njihova tragična sudbina nikad ne zaboravi.
Iako je za mnoge pravi raj na zemlji, ovu ostrvsku državu godišnje poseti tek nekoliko hiljada ljudi, što je svrstava među najmanje posećene zemlje na svetu.
Vrlika, mali gradić u Dalmatinskoj zagori između planina Dinare i Svilaje, privlači posetioce svojom prirodom, Peručkim jezerom, bogatom istorijom i mirnim ambijentom idealnim za odmor i beg od gužve.
Grčka je druga na svetu prema broju nagrada "plava zastavica" za 2026. godinu, što potvrđuje da je jedan od globalnih lidera u upravljanju obalom i zaštitom životne sredine, prenosi Greek Reporter.
Avio-kompanija EasyJet će privremeno obustaviti saobraćaj na liniji između aerodroma u Parizu ''Šarl de Gol'' i beogradskog aerodroma ''Nikola Tesla'', a planirani poslednji let na ovoj ruti biće 26. jula.
Đurđevdanski krst je delo vajara Zorana Ilića, i ima impozantne dimenzije - visok je 18 metara, sa rasponom od 11 metara, dok postament dostiže visinu od 2,7 metara.
Đurđevdanski krst je delo vajara Zorana Ilića, i ima impozantne dimenzije - visok je 18 metara, sa rasponom od 11 metara, dok postament dostiže visinu od 2,7 metara.
Iako je za mnoge pravi raj na zemlji, ovu ostrvsku državu godišnje poseti tek nekoliko hiljada ljudi, što je svrstava među najmanje posećene zemlje na svetu.
Vrlika, mali gradić u Dalmatinskoj zagori između planina Dinare i Svilaje, privlači posetioce svojom prirodom, Peručkim jezerom, bogatom istorijom i mirnim ambijentom idealnim za odmor i beg od gužve.
Grčka je druga na svetu prema broju nagrada "plava zastavica" za 2026. godinu, što potvrđuje da je jedan od globalnih lidera u upravljanju obalom i zaštitom životne sredine, prenosi Greek Reporter.
Jorgovani kao cvetni grmovi poznati su po svojim mirisnim ljubičastim, roze, belim i plavim cvetovima koji se obično pojavljuju tokom proleća i unose poseban šarm u svaki vrt.
Hrvatska grupa "Lelek" sa pesmom "Andromeda" plasirala se u finale Evrovizije 2026, a Toni Cetinski prokomentarisao je njihov nastup, ali i još neke učesnike.
U zabavnom kvizu koji su voditelji "Evrovizije 2026" ubacili tokom sabiranja bodova u polufinalu, mesto je dobio i legendarni televizijski trenutak iz vremena bivše Jugoslavije.
Dok mnogi u devetoj deceniji sabiraju uspomene u tišini, Milun Đukić iz Parmenca odlučio je da ih pretoči u svoju prvu knjigu i tako ostavi trag o vremenima koja su menjala ljude, gradove i živote.
Francuska ministarka zdravlja Stefani Rist izjavila je danas da još nije poznato da li je soj hantavirusa koji trenutno cirkuliše pretrpeo mutacije, upozoravajući da postoje brojne nepoznanice u vezi sa situacijom.
Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Adhan Gebrejesus sastao se u palati Monklou sa španskim premijerom Pedrom Sančezom kako bi razmotrili operaciju sprovedenu nakon izbijanja hantavirusa na kruzeru "MV Hondius".
