Rutinski prelazak granice pretvorio se u pravu noćnu moru za jednog putnika iz Srbije. Iako je na srpskoj strani prelaza "Đerdap" sve prošlo bez problema, susret sa rumunskim carinicima 24. januara završio se neslavno – zabranom ulaska i poništenim pečatom.
Sve je delovalo uobičajeno: pasoš je predat, srpski izlazni pečat je uredno udaren. Međutim, na rumunskoj strani rampa je ostala spuštena. Umesto dozvole za ulazak, u putnoj ispravi ovog čoveka osvanuo je specifičan "suvenir" – ulazni pečat koji je odmah potom precrtan crnim mastilom (vertikalnim i horizontalnim linijama), uz dopisano slovo "H".
Zbunjen i bez jasnog obrazloženja od strane službenika, putnik se obratio za pomoć članovima popularne Fejsbuk grupe "Stanje na graničnim prelazima", priloživši fotografiju svog pasoša.
Odgovori iskusnih putnika stigli su brzo i nisu bili ohrabrujući. – "Odbijen ulazak", "Ovo je zabrana, verovatno na 24 sata ili duže", nizali su se komentari.
Misteriju je razrešio jedan od upućenijih članova grupe, objasnivši da precrtani pečat uvek znači poništavanje ulaska, dok slovo pored njega otkriva tačan razlog odbijanja prema strogim pravilima Evropske unije.
Slovo "H" u ovom šifraniku označava da lice ima zabranu ulaska – bilo na nacionalnu teritoriju te konkretne države ili u celokupan Šengen prostor. Oznaka se često tumači kao "Entry Halted" (Zaustavljen ulazak), i važi čak i ako putnik kod sebe ima ispravan pasoš ili vizu.
Ono što dodatno komplikuje situaciju jeste činjenica da ovakva zabrana često povlači i evidentiranje u SIS (Šengenski informacioni sistem). To u praksi znači da bi, nakon ovog "H" pečata na rumunskoj granici, putnik mogao imati problema pri pokušaju ulaska u bilo koju drugu zemlju članicu Evropske unije, jer su podaci o zabrani vidljivi svim graničnim policijama u sistemu.
Tokom putovanja je prešao više od 50.000 kilometara i prošao kroz 29 zemalja, krećući se isključivo pešice ili plivajući, a cilj mu je da stigne do Hala na severoistoku Engleske i završi krug.
Pešter i Sjenica postali su jedna od nezaobilaznihg turističkih atrakcija u Srbiji, a turista iz zemlje, regiona ali i sa svih strana sveta sve je više. To pokazuju i konkretni podaci jer opština Sjenica beleži snažan rast tu
Srpska Toskana spremna je za još jednu Oplenačnu berbu, a manifestacija koja slavi grožđe, vino, tradiciju i narodno stvaralšatvo trajaće od 9. do 11. oktobra.
Gornja Trepča nije poznata samo u Srbiji. Britanski "Gardijan" uvrstio ju je među deset spa destinacija u Istočnoj Evropi koje su izdvojene zbog odnosa cene i kvaliteta.
Tokom putovanja je prešao više od 50.000 kilometara i prošao kroz 29 zemalja, krećući se isključivo pešice ili plivajući, a cilj mu je da stigne do Hala na severoistoku Engleske i završi krug.
Pešter i Sjenica postali su jedna od nezaobilaznihg turističkih atrakcija u Srbiji, a turista iz zemlje, regiona ali i sa svih strana sveta sve je više. To pokazuju i konkretni podaci jer opština Sjenica beleži snažan rast tu
Tokom putovanja je prešao više od 50.000 kilometara i prošao kroz 29 zemalja, krećući se isključivo pešice ili plivajući, a cilj mu je da stigne do Hala na severoistoku Engleske i završi krug.
Pešter i Sjenica postali su jedna od nezaobilaznihg turističkih atrakcija u Srbiji, a turista iz zemlje, regiona ali i sa svih strana sveta sve je više. To pokazuju i konkretni podaci jer opština Sjenica beleži snažan rast tu
Srpska Toskana spremna je za još jednu Oplenačnu berbu, a manifestacija koja slavi grožđe, vino, tradiciju i narodno stvaralšatvo trajaće od 9. do 11. oktobra.
Glumac Alan Alda, najpoznatiji po ulozi u seriji "MAS*H", otkrio je da prvi znak Parkinsonove bolesti kod njega nije bio tremor, odnosno drhtanje koje se najčešće povezuje s tom bolešću.
Raspravu je pokrenuo Daniel Frenč, anglikanski sveštenik i kapelan na jednom londonskom univerzitetu, nakon što je na društvenim mrežama komentarisao novu prazničnu ponudu brenda "As Ever".
Oko 85 odsto žena kojima je dijagnostikovan rak dojke nemaju nijedan faktor rizika, ali i da faktor rizika na koji može da se utiče je veoma mali broj.
Vaša jetra možda ne dobija toliko pažnje kao srce ili creva, ali ona neprestano radi, 24 sata dnevno, kako bi obrađivala hranljive materije, stvarala i reciklirala holesterol i filtrirala toksine i druge supstance.
SZO je u decembru preporučila primenu GLP-1 lekova kod odraslih osoba sa gojaznošću, dok i dalje razmatra pitanje povećanja telesne težine tokom trudnoće.
