Cena struje otišla u minus

Takav scenario se svakodnevno odigrava od sredine prošle nedelje, kada se na tržištu struje u toj zemlji po prvi put desilo da cena kilovata ode u minus.

Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković u razgovoru za Biznis.rs, međutim, ističe da to ne znači da je proizvodnja struje postala besplatna, jer bi se to "graničilo sa naučnom fantastikom".

Tržište Finske preplavljeno je jeftinim kilovatima struje dobijene iz obnovljivih izvora. Višak proizvodnje beleži se u hidro, vetro i solarnim elektranama, dok je prošlog meseca na mrežu priključen Olkiluoto 3, prvi novi nuklearni reaktor koji je otvoren u Evropi za više od 15 godina. Zahvaljujući struji iz nuklearke, cena struje u Finskoj pala je 75 odsto, sa 245,98 evra po megavat-satu u decembru na 60,55 evra po megavat satu u aprilu.

Finski javni servis YLE podseća da kratkotrajan izlet cena struje u "negativnu zonu“ nije toliko redak u noćnim časovima, ali da se prošle nedelje po prvi put desilo da je dnevna prosečna cena kilovata bila u minusu.

I dok potrošači mogu da računaju na niže račune, situacija je teška za proizvođače električne energije, jer cena lako pada ispod troškova proizvodnje, upozorava YLE.

"Operateri u Finskoj i okolnim područjima sada prate situaciju. Ako se hidroenergija ne može regulisati (zbog topljenja snega i posledičnog viška vode), onda će verovatno sledeća opcija biti nuklearna energija. Proizvodnja koja nije isplativa po ovim cenama obično se uklanja sa tržišta. Proizvođač nuklearne energije već je najavio smanjenje proizvodnje“, rekao je za YLE direktor finskog pandana naše Elektromreže Juka Rusunen.

Zdravković podseća da su se građani Finske prošle godine suočili sa pozivima da štede energiju i upozorenjima da bi moglo da dođe do nestašica gasa i struje zbog posledica rata u Ukrajini i sankcija Rusiji, te da za izostanak veće krize u snabdevanju strujom ove godine u Evropi treba zahvaliti blagoj zimi i punim skladištima gasa.

"Često se zanemaruje da veća upotreba obnovljivih izvora energije sa sobom povlači i veću upotrebu gasa, jer je svaki elektroenergetski sistem projektovan da radi neprekidno, što sa današnjom tehnologijom nije moguće postići oslanjajući se isključivo na obnovljive izvore energije", kaže Zdravković objašnjavajući zašto je neodrživo očekivati da situacija "negativnih cena“ struje potraje i da proizvodna cena struje bude na nuli.

"I uranijum košta“, naglašava on, ističući značaj novog reaktora Olkiluoto 3, snage 1,6 GW, u relativno maloj zemlji. "Naš TENT ima instalisanu snagu od 3,3 GW“, kazao je Zdravković.

Kako je u Finskoj trenutno u toku debata o tome kako ograničiti proizvodnju struje, Zdravković ukazuje da se sa sličnim problemom suočila i Danska.

"Danska je napravilo toliko instalisanih kapaciteta u vetru da može da proizvede četiri puta više struje od onoga što joj je potrebno, ali problem je u tome što nema kontinuiteta u proizvodnji – kada nema vetra i oni moraju da uvoze energiju, a najčešće iz belgijskih nuklearnih elektrana. Takođe, nije jednostavno ni prekinuti proces proizvodnje, jer treba tu energiju negde uskladištiti“, rekao je Zdravković.

Zaključuje da su, iz ugla upravljanja proizvodnjom energije, dobra rešenja reverzibilne hidroelektrane, dok se tek razvijaju baterije za čuvanje energije proizvedene iz obnovljivih izvora.