Loše vesti za radnike: Realne plate u Evrozoni niže nego pre pandemije – i biće još manje

Na to je danas upozorila Evropska centralna banka (ECB).

Pandemija je izazvala velike poremećaje na tržištu rada zbog strogih mera suzbijanja virusa i potražnje za radnom snagom, posebno u sektorima u bliskom kontaktu s kupcima, prenosi Poslovni dnevnik.

Nagli oporavak ekonomije nakon ublažavanja mera i nestašica radne snage podstaknuli su snažan rast plata, u poređenju sa istorijskim trendovima, posebno u sektoru nege, transporta i ugostiteljstva, naglašava ECB.

Još u 2020. realne i nominalne plate rasle su gotovo identičnim tempom, što se naglo promenilo u prvom tromesečju 2021. kada su cene počele da rastu ubrzanim tempom, podsećaju.

“U početnoj fazi pandemije inflacija je bila vrlo niska, odražavajući slabe cenovne pritiske, značajan negativan uticaj cena energije i ostale faktore, poput privremenog smanjenja indirektnih poreza radi podsticanja privrede”, podseća ECB.

U 2021. inflacija je ubrzala zbog poskupljenja energije i problema u nabavci dobara i usluga u okruženju otvaranja privrede nakon ukidanja pandemijskih ograničenja, a rezultat je bio sve dublji jaz između realnih i nominalnih plata.

Nominalne plate porasle su slabije od potrošačkih cena pa se kupovna moć građana smanjila i u drugom tromesečju prošle godine bila oko 3,6 posto niža nego u četvrtom tromesečju 2019., neposredno pre početka pandemije covid 19, utvrdio je ECB u Ekonomskom biltenu.

“Realne plate sada su znatno niže nego što su bile pre pandemije i verovatno će se dodatno smanjiti u idućim mesecima”, zaključuje ECB u članku.

“To bi moglo da podstakne sindikate da u idućim rundama pregovora zahtevaju veća povećanja plata, posebno u sektorima s nižim platama”, nagađaju u ECB-u.

Procenjuju da će nominalne plate vrlo snažno rasti i u idućim tromesečjima, u poređenju s istorijskim nivoima.

U srednjoročnoj perspektivi, rast plata bi trebalo da bude usporen očekivanim usporavanjem privrede i neizvesnim ekonomskim izgledima, predviđaju oni.