Srbi se još plaše internet kupovine

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, više od 380.000 ljudi tokom prošle godine je kupovalo ili naručivalo robu i usluge putem interneta.

To je zanemarljiv broj u odnosu na četiri miliona internet priključaka u Srbiji. Ipak, poredeći sa 2010. broj korisnika elektronske trgovine povećao se za više od 100.000.

Pod elektronskom trgovinom podrazumeva se sve što se naručuje preko interneta, a plaća po isporuci tražene robe ili „onlajn“ putem. Građani Srbije imaju sve mogućnosti da nesmetano obavljaju trgovinu na ovaj način, jer proizvode i usluge na internetu mogu plaćati na različite načine - Dina, kreditnima karticama, pouzećem, e-bankingom. Pojedine banke u Srbiji nude i veći broj specijalizovanih kartica koje se ne mogu koristiti na bankomatima ili u prodavnicama, već su namenjene samo za internet kupovinu, kao što su Visa internet ili Virtuon kartica. Uz karticu koja se koristi za plaćanje na internetu dobija se i dodatna karticu koja služi za uplatu ili podizanje novca sa računa.

Predsednik Centra za razvoj interneta Slobodan Marković kaže da Srbija u razvoju elektronske trgovine mnogo kasni za zemljama Evropske unije, u kojima više od polovine korisnika interneta kupuje onlajn putem.

Međutim, on kaže da se kao drugo pitanje na ovu temu postavlja koliki je udeo internet trgovine u ukupnom prometu. O tome, prema njegovim rečima, ne postoje precizni podaci. Prema nekim procenama u svim zemljama učešće interneta u trgovini je relativno malo.

"Srbija se po ovom pitanju nalazi u rangu sa Bugarskom, Kiprom, Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom, dok su u regionu u ovoj oblasti najviše napredovali u Hrvatskoj", navodi Marković.

On dodaje da „nije jasno zašto“ ali ponuda na internetu je oskudna, što je jedan od razloga za nizak udeo tog vida prodaje u ukupnom prometu. Osim toga, Marković ističe i da građani kod nas nisu dovoljno informisani o tome i da se plaše da koriste platne kartice putem interneta.

Sve se manje kupuje iz inostranstva

Nešto više mogućnosti i sigurnosti pružaju veliki trgovinski sistemi koji nude i širi asortiman i prihvatljiv način dostave kupljene robe. Jedan od lanaca i koji nudi kupovinu putem interneta jeste Maksi.

Martina Petrović, portparolka Deleza u Srbiji, kaže da Maksi onlajn funkcioniše već 11 godina, kao i da „iz godine u godinu raste broj korisnika ove usluge“. Prema njenim rečima, putem interneta se naručuje sve, od osnovnih životnih namirnica, mesa do kozmetike. Kako navodi, cene proizvoda koji se kupuju na ovaj način su iste kao u prodavnicama, dok je dostava besplatna.

"Različiti profili ljudi naručuju robu preko interneta, od mlađih do penzionera. Podaci pokazuju da svi oni koji jednom probaju da kupe nešto na Maksi onlajnu, postaju posle redovni korisnici. Isporuka se vrši tokom istog dana ili sutradan, a plaćanje se obavlja po isporuci gotovinom ili karticom", objašnjava Petrovićeva.

Prema domaćim propisima, bez obzira na način dostave, domaći prodavac je dužan da isporuči robu kupcu najkasnije u roku od 30 dana od naručivanja na internetu. Ako roba ne stigne u ovom roku, prodavac je mora da vrati kupcu uplaćeni novac i to u roku od sedam dana od dana isteka roka isporuke.

S druge strane, vlasnik portala E-dućan, koji se bavi internet trgovinom, Goran Takač ističeda se poslednjih godina smanjuje broj ljudi u Srbiji koji naručuje na internetu robu iz inostranstva, jer nisu pojednostavljeni propisi u vezi sa uvozom i izvozom kupovine ovih proizvoda. On ocenjuje da se Srbija po ovom pitanju nalazi još „u embrionalnom stanju“, jer se uprkos svim naporima, ništa nije uradilo da se ova oblast bolje reguliše.

Građani bi trebalo da imaju u vidu da prilikom kupovine robe iz inostranstva u cenu ponekad ulaze porezi i carinski troškovi, koji nisu uključeni u u iznose istaknute na sajtu. Zato je, pre kupovine na inostranoj internet prodavnici, potrebno proučiti uslove kupovine i dostave robe, ali i upoznati se sa procedurom i troškovima uvoza.