Javne nabavke bez kontrole u Srbiji

Državni sekretar u Ministartstvu finansija Srbije Goran Radosavljević objasnio da će centralizovana institucija za javne nabavke preuzeti zaposlene u Upravi i neke njene nadležnosti.

Još nije formirana radna grupa koja će pripremiti izmename i dopune Zakona o javnim nabavkama jer su, prema rečima Radosavljevića, za Ministarstvo finansije bili prioriteti zakoni o restituciji i javnoj svojini, čiji predlozi su dostavljeni Skupštini na usvajanje.

"Očekujemo da će nacrt izmena Zakona o javnim nabavkama biti gotov do kraja septembra i o njemu će, iako to nije uobičajeno, biti vodjena javna rasprava", istakao je Radosavljević.

Izmene tog zakona, prema njegovim rečima, biće usvojene do kraja godine, dok bi do kraja 2012. trebalo da budu donata podzakonska akta, bez kojih nije moguća primena novih propisa.

Procenjuje se da je vrednost javnih nabavki u Srbiji oko četiri milijarde evra, a da bi uštede mogle da budu 20 do 30 odsto ako bi se nabavke efikasnije sprovodile i smenjila korupcija u toj oblasti. Radosavljević kaže da je osnivanje centralizoven institucije predviđeno "Strategijom razvoja javnih nabavku u Srbiji koja je prilagodjena direktivama Evropske unije o ispunjavanju uslova za evrointegracije".

Međutim, već postavlja pitanje koliko će kontrola procesa javanih nabavki biti efikasna u novnom sistemu i bez Uprave za javne nabake.

Predsednik Državne revizorske institucije Slovenije Igor Šoltes ocenio je da Srbija ishitreno menja Zakon o javnim nabavkama i ukida Upravu za javne nabavke.

"Slovenija je ukinula Upravu za javne nabavke i pokazalo se da je to bila loša odluka", rekao je Šoltes koji je bio poslednji direktor slovenačke Uprave za javne nabavke.

On je objasnio da je opravdana bojazan da će osnivanjem centralizovane institucije za javne nabavke teže biti sprečavane nepravilnosti u naručivanju i ugovaranju javnih nabavki, što će otvoriti prostor za korupciju.

"Dodatna mana ukidanja Uprave za javne nabavke je što se gubi njena uloga u sistemskoj obuci ljudi koji učestvuju u javnim nabavkama", rekao je Šoltes.

U Sloveniji je osnovana Agencija za javne nabavke, ali i dalje, kako je istakao Šoltes, ima dosta korupcije u toj oblasti.

On je upozorio da najviše korupcije ima u javnim nabavkama u zdravstu i izgradnji putne infrastrukture, na šta Srbija treba da obrati pažnju.

Šoltes je preporucio da priprema izmena Zakona o javnim nabavkama u Srbiji bude dobro pripremljena i da u nju bude uključen što veći broj učesnika u javnim nabavkama.

Transparentnost Srbija: Javna rasprava, pa izmena zakona

Transparentnost - Srbija ocenila je danas da je usvajanje predloga izmena i dopuna Zakona o javnim nabavkama bez javne rasprave opasno po kvalitet tog pravnog akta i njegovu buduću primenu.

"Transparentnost - Srbija smatra najavu državnog sekretara ministarstva finansija da će tokom oktobra Vlada usvojiti predlog izmena i dopuna Zakona o javnim nabavkama i da će to učiniti bez javne rasprave veoma opasnom po kvalitet ovog zakona i njegovu buduću primenu", piše u saopštenju.

Ukazujući da je Transparentnost - Srbija više puta javno ukazivala na pojedine odredbe Zakona o javnim nabavkama koje bi trebalo izmeniti, odnosno na pitanja koja bi trebalo urediti tim pravnim aktom, u toj organizaciji ističu da to ni u kom slučaju ne znači da bi takve izmene trebalo pripremati na brzinu ili bez diskusije.

U saopštenju se podseća da je Ministarstvo finansija početkom leta počelo sistematski da priprema Strategiju za reformu sistema javnih nabavki, što je primer dobre prakse i da je Transparentnost - Srbija uputila predloge za izmenu i dopunu nacrta zakona koji je po oceni te organizacije kvalitetan ali mu nedostaju pojedini bitni segmenti, a najviše vizija buduće uloge pojedinih organa u sistemu javnih nabavki.

Medjutim, konačan tekst Strategije nije do sada predstavljen javnosti, a uprkos tome, najavljene su brze izmene postojećeg zakona, stoji u saopštenju.

Transparentnost - Srbija smatra da je jedini ozbiljan pristup reformi sistema javnih nabavki, koji je u Srbiji vredan oko tri milijardi evra na godišnjem nivou, da se nakon Strategije donese akcioni plan sa zaduženjima pojedinih organa, i da se posle toga pripreme kvalitetne izmene zakona a da prethodno bude organizovana javna rasprava, kako bi se došlo do najboljih rešenja, navedeno je u saopštenju.