Dugovi rastu, kurs fluktuira

Za samo tri nedelje dugovi srpskih preduzeća kod banaka porasli su čak 40 milijardi dinara. I to samo zato jer je evro u odnosu na nacionalnu valutu ojačao za nešto malo više od dva odsto.

Računica je pokazala da pomeranje kursa za samo jedan dinar povećava ukupne dugove preduzeća (u evrima oni iznose bezmalo 20 milijardi evra) za čak 20 milijardi dinara. To znači da kad vrednost evra poraste za dva dinara, minus srpskih preduzeća se povećava za 40 milijardi dinara.

A kad bi se računica zasnovala na kursnoj listi od pre godinu i po dana, dakle pre početka krize, rešenje jednačine bi bilo poražavajuće. U tom periodu, dugovi privrede bankama su bili manji za oko 400 milijardi dinara. U evrima, nivo duga bio je gotovo identičan.

A koga je igranje ćoravih baka sa kursnom listom najviše oštetilo?

Naravno one koji imaju velike firme, pa samim tim najviše i duguju. Urednici sajta ekonomija.org na osnovu istraživanja „Ekonomist top 300” napravili su listu najvećih bankarskih dužnika. Na prvom mestu nalazi se „Delta holding” Miroslava Miškovića, u stopu ga prati Telekom „Srbija”, Železnice Srbije, EPS i JP „Putevi Srbije”. Nije Mišković jedini krupni kapitalista koji se našao na listi najvećih bankarskih dužnika. Društvo mu prave i biznismen Zoran Drakulić, vlasnik „Ist point holdinga”, kontroverzni Predrag Ranković Peconi, prvi čovek „Inveja”, Miodrag Kostić sa MK grupom, Radomir Živanić („Verano”), Rodoljub Drašković („Svislajon”), Željko Mitrović (Pink internešenel) i Slobodan Vučićević („Grand kafa”).

Na dužničkoj listi nalaze se i „Viktorija grupa”, „Velefarm” i „Knjaz Miloš”. Ipak, ima i preduzeća zvučnog imena koja nemaju probleme sa dugovima. U takve se svrstava „Ju-Es stil”, Jugopromet SDPR, „Galenika”, „Telenor”, „Marbo”, ali i Državna lutrija Srbije. Interesantno je da čak polovinu ukupnih dugova srpskih preduzeća prema privredi čini 40 najvećih firmi.

Kako to izgleda na primeru konkretnog preduzeća, najbolje pokazuje iskustvo Dragoljuba Vukadinovića, predsednika gornjomilanovačkog „Metalca”. Računica koju je Vukadinović specijalno napravio pokazuje da je po osnovu nenaplaćene robe na odloženo plaćanje poslednjih dana izgubio 32 miliona dinara, dok su ukupni dugovi ove firme prema bankama porasli dvadesetak milijardi dinara. Struktura završnog računa takođe se znatno promenila. Kad se podvuče crta, prihodi ovog preduzeća manji su 20 miliona dinara, objašnjava Vukadinović.

Jelašić: Srbija se odlučila za fleksibilni kurs, pa ipak traži "krivca" za njegovo pomeranje

Srbija se na početku procesa tranzicije odlučila za fleksibilan devizni kurs. U tom režimu posao Narodne banke Srbije je da svaki dan meri tu „temperaturu”. Kod nas je, nažalost, postao običaj da za sve ono što se s kursom događa bude kriv onaj ko tu „temperaturu” meri, ali kada dinar jača – e, tada su svi zaslužni i sve je u redu.

A kada smo povećavali nezarađene plate, delili povišice penzionerima, trošili privatizacione prihode, uvećavali javnu potrošnju… niko se ni začas nije upitao kakav će sutra biti kurs. O uticaju svega toga na kurs uči se na prvoj godini malo boljih ekonomskih fakulteta, upozorio je guverner NBS Radovan Jelašić u odgovarajući na pitanje šta se trenutno događa s deviznim kursom nacionalne valute.

Guverner podseća da smo u ovu godinu zakoračili s vrednošću evra od 88 dinara. U februaru je stigao do maksimalne vrednosti od oko 97 dinara. NBS je pre neki dan, sa porastom tražnja, intervenisala sa 42 miliona evra. Evro danas vredi 95,3 dinara. Da li se zbog tih odstupanja od dinar-dva gore-dole, kurs može oceniti nestabilnim? Očito – ne. I pored svih kolebanja, ipak, imamo relativno stabilan kurs, ističe guverner i dodaje da mnoge zemlje poput Češke, Poljske, Ukrajine, Turske, Rumunije, pa i Amerike, Britanije i Japana imaju veću oscilaciju kursa svojih valuta.

Kao razlog za ocilaciju kursa guverner Jelašić u prvi plan ističe postepeno snižavanje referentne kamatne stope. Njemu je međutim, nejasno zbog čega se građani, ali i poslovni ljudi „izlažu otvorenoj deviznoj poziciji”. Drugim rečima, zbog čega se zadužuju u evrima, ako imaju prihode u dinarima. Mnogima je, nažalost, izgledalojevtinije da uzmu kredit u evrima po pet, nego u dinarima od 15 odsto. Kurs je ceh koji se tom olakom poslovnom politikom mora platiti i tu NBS ništa ne može da učini, poručuje guverner.

Guverner navodi i da opredeljenjem za tržišno formiranje cene evra, podrazumeva slobodu da svi tržišni igrači kupuju i prodaju evro po svojoj volji.

"Šta će s njim da urade? Njihova volja. Da ih iznesu? I da ih iznesu, jer su u ovu zemlju pre toga uložile 12 milijardi evra, pa je, valjda, red i da iznesu neku stotinu miliona kada im zatreba”, kaže Jelašić uz opasku da „ne vidi logiku prošlonedeljnekupovine deviza po ceni od 96,2 za evro, kada se već kroz dan-dva mogao kupiti za 95,3 dinara. Ako je to špekulacija, onda je više nego amaterska”.