Šta će Srbiji doneti sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom

Oni će svoje proizvode i usluge moći da prodaju pod povoljnijim uslovima na ogromnom kineskom tržištu, sa više od 1,4 milijarde ljudi. S druge strane, sporazum će našu zemlju učiniti jednom od najatraktivnijih investicionih destinacija u Evropi.

Njegovo potpisivanje će omogućiti da se većina proizvoda uvozi i izvozi bez carine, ili da te dažbine budu smanjene, što će dovesti do povećanja obima robne razmene, pišu Novosti. Kina je najvažniji trgovinski partner Srbije u Aziji, a ovim sporazumom strateško partnerstvo naše dve zemlje biće dodatno ojačano. Domaći stručnjaci ističu da je neophodno da se taj dokument pažljivo definiše kako bi se izbegli potencijalni rizici koje može da donese otvaranje našeg malog tržišta za najveću svetsku trgovačku velesilu.

Nacrt sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom počeo je da se priprema pre mesec dana.

Ministarstvo finansija rukovodi Radnom grupom koja je angažovana na njegovoj izradi. Ministar Siniša Mali istakao je da će sklapanje ovog sporazuma povećati konkurentnost naše privrede, doprineti rastu izvoza i otvoriti vrata za dolazak novih investicija iz sveta.

"Tokom poslednjih 10 godina, u periodu od 2012. do 2021. izvoz Srbije u Kinu povećan je 152 puta", naveo je Mali.

Iz godine u godinu raste, a lane je izvoz dostigao skoro milijardu dolara.

Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije (PKS), kaže da ta organizacija podržava inicijativu naše vlade da se omogući slobodna trgovina između dve zemlje, ali ukazuje da je potrebno što bolje ispregovarati sporazum.

"Tom procesu treba oprezno pristupiti, neophodno je da se formira širok pregovarački tim i obavezno da se konsultuju naši privrednici", naglašava Stanić.

"Potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini između dve nesrazmerne zemlje po ekonomskom potencijalu je kompleksna stvar, s obzirom na to da tu imamo i prednosti i rizike. U takvim odnosima, strana koja je manjeg ekonomskog kapaciteta obično je u podređenom položaju."

On ukazuje da sporazum treba da bude šire definisan i da pored spoljne trgovine treba da obuhvati i investicione aktivnosti i naših kompanija u Kini, i njihovih u Srbiji. To znači da bi trebalo da bude dogovoreno upošljavanje naših radnika u kineskim firmama koje dođu ovde, kao i uključivanje srpskih kompanija, odnosno dobavljača u njihove lance snabdevanja. Srbija u ovu zemlju Dalekog istoka uglavnom izvozi sirovine kao što su metal i drvo.

"Treba da se nađe način da se poveća izvoz mesa i mesnih prerađevina, vina i drugih alkoholnih pića", navodi Stanić. "U Kini se povećava kupovna moć stanovništva. Kineski potrošač sve više liči na evropskog, vozi evropske automobile, hoće da konzumira evropsko vino, sireve i druge kvalitetne proizvode."

Ekonomista Ivan Nikolić ocenjuje da će sporazum sa Kinom biti izuzetno stimulativan za one koji u Srbiji budu imali veliku, masovnu proizvodnju. On smatra da su to, pre svega, strani investitori, jer je pitanje da li srpske kompanije to mogu da postignu.

Predsednici dve zemlje, Aleksandar Vučić i Si Đinping, u februaru ove godine postigli su dogovor o zaključivanju sporazuma o slobodnoj trgovini. Zapadne zemlje, koje imaju enormno veći obim trgovinske razmene sa Kinom, to ne gledaju blagonaklono. Prema Stanićevim rečima, u Evropi takav sporazum imaju Švajcarska i Island, a u Norveškoj i Moldaviji se ovo pitanje sada razmatra.

Razmena 5,3 milijarde dolara

Obim robne razmene Srbije i Kine lane je iznosio 5,3 milijarde dolara, a srpski izvoz je zabeležio rast od 157,7 odsto. Za prvih pet meseci ove godine spoljnotrgovinska razmena je bila 2,62 milijarde dolara, što je za skoro 40 procenata više u odnosu na isti period lane. Istovremeno je izvoz povećan za 76, a uvoz za 32 odsto. Od pet najvećih srpskih izvoznika u prošloj godini, tri kompanije su u vlasništvu kineskih investitora. One su ostvarile ukupan izvoz od 1,9 milijardi evra.