Gde najviše gajimo šljivu i koje su sorte najpopularnije?

Danas, pak, oni koji se bave proizvodnjom ove voćne kulture sade pretežno komercijalne kao što je sorta stenli, koja je otpornija na virus šarke. Takođe, šljiva se gaji u nekoliko mesta u Srbiji, gde daje i dobre rezultate.

Pozitivni trendovi izvoza sveže i zamrznute šljive mogu da budu podsticaj usmeravanju veće pažnje na kvalitet plodova. Kvalitet zavisi od nege i kompletne agrotehnike u zasadima, ali i specifičnih znanja koja su potrebna za svaku sortu.

Proizvodnja plodova šljive i zamrznutih plodova ima trend rasta i valorizuje se u izvozu svežih plodova u Rusiju a zamrznutih plodova u EU, pretežno u Nemačku. Zamrznuta šljiva prati u hladnjačama zamrznutu malinu i višnju te vrednosni lanac zamrznute šljive treba posmatrati u kontekstu diversifikacije proizvodnje u hladnjačama i kao pratioca vrednosnih lanaca maline i višnje. Ovi trendovi su pozitivni i iz aspekta opravdanosti investicija u prerađivačke i skladišne kapacitete.

U strukturi sortimenta šljive u Srbiji 20 odsto čine autohtone rakijske sorte (Crvena ranka, Piskor, Trnavski metlaš...).

Poslednjih 20 godina novi zasadi se podižu sa sortom stenli pre svega zbog njene tolerantnosti na virus šarke. Sorta čačanska lepotica je dovela do promene u pristupu proizvodnji šljive u Srbiji, jer ona dozreva krajem jula i postiže dobru cenu ali, isto tako, rakija od ove šljive je odlična, što znatno smanjuje rizik proizvodnje. Koncentracija intenzivne proizvodnje u nekoliko mikroregiona u centralnoj Srbiji.

Poslednjih godina izdvojila su se područja na kojima se šljiva intenzivnije gaji u centralnoj Srbiji. To su opštine Blace, Topola, Čačak i region Župe na terenima ispod 400 metara nadmorske visine, zatim Aleksinac, Šabac, Prokuplje, Valjevo, Osečina, gde se šljiva gaji uglavnom za plasman u svežem stanju.

Podignut je veliki broj malih voćnjaka u formi vretena i to za sve sorte jer su proizvođači uvideli prednosti ovog uzgojnog oblika i dobijaju stabilniji rod i bolji kvalitet ploda. Kod uvođenja vretenastih formi sada veliku pometnju pravi pogrešna rezidba koja je u ovom slučaju specifična i ako se ne primeni, dobijaju se sitni plodovi i dolazi do alternativnog rađanja.