Potvrđeno: Hrvatska je u dubokoj recesiji

To je drugi kvartal zaredom u kojem se beleži pad BDP-a na godišnjem nivou.

Naime, u drugom je kvartalu pad BDP-a na godišnjem nivou iznosio je dosad rekordnih 15.1 posto. To je, prema dostupnim podacima, i najveći pad BDP-a u trećem kvartalu među članicama EU, no valja voditi računa o tome da sve članice još nisu objavile podatke.

Objavljena stopa pada BDP-a u trećem kvartalu vrlo je slična onoj koju su prognozirali ekonomisti koji su sudelovali u nedavnoj anketi Hine. Njihova je procena, naime, bila da je hrvatski BDP u trećem tromesečju pao 10,4 posto, pri čemu su se njihove prognoze kretale u rasponu od 9.5 do 11 posto, piše portal Indeks (Index).

Sada se i "službeno" može reći da je Hrvatska u dubokoj recesiji u koju ju je gurnula pandemija koronavirusa. Izvlačenju iz recesionog gliba očigledno nije pomogla ni kakva-takva turistička sezona koju su imali.

Gledano po komponentama BDP-a, i u trećem je tromesečju porasla samo državna potrošnja, i to za 1.5 posto. To je većim delom verovatno posledica nastavka primene mera za očuvanje radnih mesta. Sve ostale komponente beleže pad na godišnjem nivou pa je tako potrošnja domaćinstava u trećem kvartalu pala 7,5 posto, investicije jedan posto, izvoz roba i usluga 32,3 posto, a uvoz roba i usluga 14,1 posto.

Nešto više optimizma bude podaci sa poređenjem na kvartalnom nivou. Prema njima, hrvatski je BDP u trećem kvartalu bio 6,9 posto veći nego u drugom tromesečju, što je posledica izlaska iz takozvanog lokdauna i turističke sezone.

Prema podacima koje je nedavno objavio Eurostat, BDP Evropske unije u trećem je ovogodišnjem tromesečju potonuo 4,3 posto u odnosu na isto lanjsko razdoblje. Gledano po članicama za koje su do tada objavljeni podaci, najveći pad privredne aktivnosti u tom razdoblju imala je Španija, 8,7 posto, za kojom sledi Rumunija s padom BDP-a od šest posto.

I druge članice Unije u trećem su kvartalu zabeležile pad BDP-a na godišnjem nivou, pa je tako pad nemačkog BDP-a iznosio 4,2 posto, francuskog 4,3 posto, talijanskog 4,7 posto, a austrijskog 5,3 posto.

U poređenju s drugim tromesečjem, koje je obeležio lokdaun u najvećem delu članica EU, u trećem je tromesečju ipak došlo do oporavka ekonomske aktivnosti. Tako je BDP EU u trećem tromesečju u odnosu na drugo tromesečje, prema podacima evrostatističara, porastao 11,6 posto.

Najveći skok na kvartalnom nivou imala je Francuska, 18,2 posto, dok je nemačka privreda u trećem kvartalu ostvarila rast od 8,2 posto, italijanska je poraslo 16,1 posto, austrijska 11,1 posto, a španska 16,7 posto. Razlog tom rastu privredne aktivnosti može se tražiti u izlasku iz prolećnog lokdauna i turističkoj sezoni koja je usledila, makar i u skraćenom i krnjem obliku u odnosu na ranije godine.