Baj, baj 250 miliona evrića

U stvari, da budemo pošteni, nije on direktno pomenuo dva najčuvenija, svakog u svojoj oblasti, svetska brenda, već smo toj „paraboli“ pribegli da bismo maksimalno „izoštrili“ sliku; naš junak je upotrebio „generička“ imena proizvoda – rekao je: „pre bih kupio traktor nego džip“ – što čitavoj priči zapravo još više daje na dubini i širini.

U isto vreme, na drugoj strani, neodgovornost, javašluk, bahatost, rasipništvo – blago rečeno. Država Srbija je odbila 250 miliona evra iz evropskih fondova namenjenih poljoprivredi. Ne samo da je aktuelna vlada propustila da za svoje građane-seljake obezbedi podršku od 100 miliona evra u ovoj i prethodnoj godini (o čemu je NM već pisao), već se nedavno odrekla i dodatnih 150 miliona evra za naredne tri - 2014, 2015. i 2016. godinu. Naime, pre mesec i po dana Vlada je usvojila dokument pod (kao i obično krajnje rogobatnim) nazivom „Nacionalni prioriteti za međunarodnu pomoć za period 2014-2017. godine sa projekcijama do 2020. godine”. U tom dokumentu se sasvim jasno kaže da Srbija ni u naredne tri godine neće izgraditi (administrativni) sistem koji bi njenim poljoprivrednim proizvođačima omogućio da koriste sredstva iz tzv. IPARD fondova EU, te da će ta sredstva (eventualno) moći da koriste tek od 2017. godine.

U stvari, pomenutih 250 miliona bliže je minimalnoj sumi koju je Srbija izgubila. Naime, kada su uzme u obzir koliko su druge tranzicione zemlje dobijale iz evropskih fondova, Srbija je mogla da dobije između (minimalnih) 47 i (maksimalnih) 64 miliona evra godišnje. Najveći broj zemalja uspevao je da u potpunosti iskoristi raspoloživa sredstva, što znači da je Srbija izgubila čak i više od 300 miliona evra.

Ako je neko možda pomislio da aktuelna vlada (od jula 2012. godine kad je počela s radom) nije imala dovoljno vremena da obavi sve što je potrebno – greši. Imala je godinu i po dana, što je više nego što je za isti posao potrošila Hrvatska.

Ovih dana se govorilo o 200 miliona evra kredita za poljoprivredu od Ujedinjenih Arapskih Emirata. Dok smo se borili da dobijemo taj „najpovoljniji mogući“ zajam, potpuno smo zaboravili da na raspolaganju imamo upola više para i to – besplatno.