Jelašić: I banke plaćaju ceh svoje pohlepe

Jelašić, koji je svojevremeno sa pozicije guverenera upozoravao na rizik zaduživanja u švajcerskim francima, kaže da je na žalost sadašnjoj situaciji u kojoj su se našli mnogi građani "kumovala" i država koja je promovisala švajcarac kao najbolju valutu za zaduživanje.

"Dozvolite mi da vas podsetim da su neki ministri su javno pričali 2007, ’08, ’09 godine da nema ništa lepše na svetu nego zadužiti se u švajcarcima, da bi svi trebalo da se zadužuju u švajcarcima pošto je to najniža kamatna stopa. Međutim, svi koji su to uradili, prilično su debelo platili u poslednjih par godina.

Ako građani bolje pogledaju koliko danas duguju u evrima, odnsono u dinarima, videće da nezavisno od toga što su mnogi glavnicu vraćali nekoliko godina, danas duguju mnogo više nego što su dugovali pre dve tri godine i to isključivo zahvaljujući tome što je švajcarski franak značajno ojačao", kaže Jelašić.

On kaže i da su se u toj finansijskoj akrobaciji opekle i banke, jer su sada suočene sa povćanim brojem nenaplativih kredita zbog jačanja švajcarske valute.

"Banke već u poslednje dve-tri godine ni pod razno ne nude proizvode u švajcarcima, jer mnoge su se itekako opekle u takvoj vrsti finansiranja i tačno znaju sve je to bio kratkoročni profit koji je tekako lepo izgledao u bilansnim sumama, doneo jedan značajan profit, međutim na srednji ili dugi rok i kod ovoga se dokazalo da je „đavo odneo šalu“ i da račun pre ili kasnije uvek stigne", ocenjuje Jelašić.

Kako vi vidite situaciju u kojoj su se našli klijenti koji su uzeli stambene kredite u švajcarskim francima i kako im pomoći?

"Pa jako je nezahvalno sada reći šta bi trebalo građani sada da urade naročito imajući u vidu koliko je švajcarac ojačao u odnosu na evro. Na žalost mnogo se više radi o tome da evro slabi, ali i američka valuta, uzimajući u obzir kakva je tamo makroekonomska situacija i zbog svih ovih izazova u evropskoj monetarnoj uniji na žalost izlazi jedan mnogo jači švajcarac.

Primera radi samo u poslednja četiri radna dana švajcarac je ojačao za oko 6-7 odsto. Pričalo se mnogo puta da bi bilo dobro da građani konvertuju svoja potraživanja iz švajcarca u evro, naravno ako postoji mogućnost, onda i u dinare, pre svega ako je to neki kratkoročni srednjoročni kredit", kaže Jelašić

Da li preporučujete promenu valute u kojoj je indeksiran kredit? "Možda bi imalo smisla da oni koji su uzeli kredit isključivo u švajcarcima možda jedan deo svog kredita konvertuju u evro, odnosno dinar pošto je nezahvalno da se predvidi šta će biti u bliskoj budućnosti", objašnjava Jelašić.

Na koji način bi država mogla da olakša otplatu takvih zajmova?

"Dozvolite mi da objasnim šta se dešava u Pešti gde trenutno radim. Ovde je država donela jednu odluku u po kojoj građani imaju mogućnost da traže da ne plaćaju deo kredita koji je iznad određenog nivoa kursa. Naime,najveći br građana kada se zadužuje u švajcarskim francima odnos forinte i švajcarskog franka je bio 1 prema 150-160, a trenutno je to na istorijskom maksimumu od 230.

U mađarskoj postoji mogućnost svaki građanin da uđe u banku da traži da mu se fiksira kurs sledeće 3,5 godine na nivou od 180 i da za razliku od 180 do sadašnjeg kursa na tržištu da mu banka odobri jedan dodatni kredit, za sledeće tri ipo godine, na koji će mu se obračunavati kamatna stopa koja je trenutno važeća na međubankarskom tržistu koja iznosi oko 7-8 odsto", kaže Jelašić.

On upozorava da je je teško predvideti efekte ove mere, jer ne može sa sigurnošću da se predvidi kakav će kurs švajcarca u odnosu na evro, odnosno u odnosu na forintu biti u budućnosti.

"Veliki je znak pitanja je šta će se dešavati nakon te 3,5 godine pošto će građani plaćati veštačku nižu mesečnu ratu, bukvalno će im se dug povećati sledeće tri i po godine i naravno ako kurs nakon toga bude ispod tog nivoa od 180 oni su takoreći bolje prošli ali ako kurs bude veći, odnosno na nivou od 200 – 220 oni će time sebi uvaliti jedan dodatni dug .

Što se tiče države, ona uz proviziju od 1.5 odsto garantuje tu razliku od 180 do svakodnevnog kursa, za to banke treba da plaćaju 1.5%. Trenutno se još ne zna koliki broj građana će se javiti da uđe u tu šemu i na tome trenutno intenzivno rade ovde banke i vlada", navodi Jelašić.