Narodno pozorište u Subotici imaće tri sale

U zgradi Narodnog pozorišta radovi su u punom jeku. Krajem prošle godine završena je 8/1 faza u kojoj je akcenat bio na opremanju Velike scene tj. pozorišne sale, a trenutno se rade dodatna ispitivanja i fina podešavanja.

Kako objašnjava Ines Trivan Krivo, koordinatorka na projektu rekonstrukcije, pozorišna sala je opremljena sistemom scenske tehnike, pri čemu se podijum sastoji iz segmenata koje čine 22 pokretne i jedna propadajuća platforma. Njihova uloga je, kako dodaje, da omoguće obikovanje scensko-gledališnog prostora, u zavisnosti od vrste i potrebe dramskog dela, piše portal Subotica.

"Od ostalih radova urađen je i deo enterijera u pozorišnoj sali. Što se tiče scenske tehnike, ugrađeni su električni cugovi, ručni cugovi i visilice po celom rasponu sale. Ugrađeno je šest klima komora i dva velika ventilatora za odimljavanje, dva para ovlaživača, dva lifta i platforme. Ono što je jedinstveno i prvi put se pojavljuje na ovakvom tipu objekta, jeste akustična izolacija unutar kanala, čija je uloga da priguši buku", objašnjava Trivan Krivo.

Ono što sledi, jesu svi preostali radovi iz 8. faze, odnosno faza 8/2 i 8/3 kojima će se potpuno opremiti pozorišna sala, kao i 9. faza kojom je obuhvaćen komercijalni deo objekta. Po rečima Miloša Nikolića, člana Gradskog veća zaduženog za oblast obrazovanja i kulture, sredstva za ove faze su obezbeđena od sva tri finansijera, te se raspisivanje javne nabavke i uvođenje izvođača u posao može očekivati u prvoj polovini godine.

"Republika je dala 350 miliona, Pokrajina je opredelila 400 miliona, dok je učešće Grada 10 odsto od vrednosti radova. U okviru ovih faza izvodiće se radovi na unutrašnjim instalacijama u probnim salama i u prostorima vertikalne i horizontalne komunikacije, kao i potpuno opremanje istih. Takođe, komercijalni prostori u novog delu objekta sve do Korzoa, radiće se do takozvane 'sive faze'", kaže Nikolić.

Završetkom ovih faza Narodno pozorište bi moglo da se pusti u funkciju, kaže Trivan Krivo, budući da će do kraja rekonstrukcije ostati jedino 10. faza, u kojoj će se opremati koncertna sala, za šta još nisu obezbeđena sredstva.

Kako objašnjava naša sagovornica, predviđeno je da koncertna sala ima 258 parternih i 100 galerijskih sedišta, kao i jamu za filharmonijski orkestar, što će je učiniti pogodnom za održavanje većih koncerata, predstava, raznih svečanosti i scenskih programa, ali da će pozorište sasvim izvesno početi da radi pre njenog završetka, jer će na raspolaganju imati još dve sale.

Ilustracija: Depositphotos, bluewren

"Prema projektno-tehničkoj dokumentaciji, prostorna celina Blok D, odnosno centralni deo objekta, predstavlja scensko-gledališni prostor i obuhvata tri sale. Pozornicu velike scene tj. pozorišnu salu, koja će imati od 250 do 400 sedišta i više, u zavisnosti od konfiguracije scensko-gledališnog prostora. Zatim, veliku probnu salu ili alternativnu kamernu scenu, koja će imati 100 do 150 sedišta i mogućnost transformacije u višenamenski prostor. Na višim etažama ovog Bloka nalaze se i dve manje probne sale, namenje za dramske, baletske ili muzičke probe, kao i pozorišni klub. U prostornom i funkcionalnom pogledu sve ove celine su nezavisne", objašnjava Trivan Krivo.

Podsetimo, glavni projekat rekonstrukcije Narodnog pozorišta završen je 2006. godine, a kako su se u maju 2007. godine stekli uslovi za početak radova, usledilo je rušenje i uklanjanje delova objekta. Do 2011. godine završena je kompletna skeletno-armirana betonska konstrukcija zgrade, ali su ovom periodu evidentirane izmene kako na zaštićenom, tako i na novom delu objekta.

Izmene su zakomplikovale proces izvođenja građevinskih radova, koje su se ogledale u građenju bez adekvatne projektne dokumentacije, što je prouzrokovalo nemogućnost poštovanja zadatih rokova, da bi se krajem oktobra 2011. godine radovi kompletno obustavili.

Tri godine kasnije urađena je izmena glavnog projekta, koja je podrazumevala da se komercijalni deo poveća sa 5 na 41 odsto, a tada se i visina objekta smanjuje sa 28,8 na 18,3 metara, čime je i prvobitna projektovana površina objekta, koja je iznosila 20 hiljada kvadratnih metara, smanjena na 14,5 hiljada metara kvadratnih.

Konačno, 2016. godine je izrađen projekat za fazno izvođenje rada, kada je Narodno pozorište dobilo i status projekta od kapitalnog značaja.

"Važno je napomenuti da je od 2003. do 2016. godine uloženo oko 950 miliona, a od 2016. godine, od kada projekat pozorišta dobija status projekta od kapitalnog značaja, sredstva se opredeljuju direktno kroz budžet Republike i Pokrajine, tako da je od 2016. do 2020. godine u adaptaciju, rekonstrukciju i dogradnju zgrade Narodnog pošorišta utrošeno oko milijardu i 200 milona dinara", poručuje Miloš Nikolić.