Orlovima belorepanima produžena vrsta na Paliću

U prvoj polovini marta ženka je snela tri jajeta koji će biti pod brižnom pažnjom njihovih roditelja ali i stručnjaka koji će nadzirati njihov put od izleganja preko razvoja, dok ne budu dovoljno jaki da se otisnu u život u prirodnom staništu.

Zoo vrt na Paliću mesto je verovatno trajnog smeštaja brojnih divljih vrsta, retkih jedinki i svima je u interesu da pokušaju da im produže vrstu, da u veštačkom okruženju naprave prigodne uslove da neke od njih daju svoje potomke i time doprinesu boljitku svoje vrste.

Među njima tu su svakako i orlovi belorepani koji važe za ugroženu vrstu, a palićki Zoo vrt ih u svojim volijerama ima čak sedam. Nekoliko ih je nažalost trajno onesposobljeno za povratak u prirodna staništa.

"U novembru 2024. godine, obratio nam se čuveni biolog - ornitolog Ištvan Ham iz Zrenjaina, čija su specijalnost orlovi belorepani kojima se bavio većim delom svog radnog veka. Tokom jedne posete našoj ustanovi primetio je, nakon dugog posmatranja, volijere u kojoj je smešteno sedam jedinki orlova belorepana, da su dve jedinke – mužjak i ženka, pokazivale naklonost jedna prema drugoj i da su se izvajale od ostalih jedinki kao potencijalni par", kažu iz Zoo vrta Palić. 

"Njegova ideja je bila da se te jedinke, ukoliko je izvodljivo, izdvoje u posebnu izolovanu volijeru, kako bismo pokušali da ih razmnožimo. Ukoliko bismo uspeli u tome, mlade jedinke bi bile puštene u prirodu, kako bi se na taj način doprinelo povećanju brojnosti ove retke grabljivice na našim prostorima".

Odgovor na znatiželju mnogih zašto je nekim jedinkama bolje da ostanu u Prihvatilištu zbog svog opšteg fizičkog stanja dao i je priznati stručnjak iz ove oblasti.

"Postoje razne vrste invaliditeta, ali se kod ptica najčešće misli na oštećenje krila, odnosno na gubitak sposobnosti letenja, Ptice koje ne mogu normalno da lete, ne mogu opstati u prirodi, ne mogu da dolaze do hrane. Najveće šanse za duži život su joj ovako improvizovana okruženja gde je čovek aktivno uključen u njihov proces hranjenja i druge vrste zaštite", objašnjava Ištvan Ham.

Donesena je odluka da se ova ideja sprovede u delo, uz kontinuiranu saradnju uprave Zoo vrta Palić sa biologom Ištvanom Hamom.

"Vrlo brzo smo preduzeli konkretne korake, pripremili smo izdvojene volijere, formirali novo gnezdo i postavili kamere za nadzor, u samoj volijeri i iznad gnezda, kako bi se što detaljnije nadgledala društvena dinamika i proces razmnožavanja ovih jedinki", objašnjavaju iz palićkog Zoo vrta.

Sredinom februara, primećene su prve aktivnosti vezane za pripremanje gnezda od strane obe jedinke. Početkom marta, ženka je snela jedno jaje i počela da leži na njemu. Nakon par dana primećeno je i drugo jaje, a uskoro i treće jaje. Nakon inkubacije (ženka i mužjak se smenjuju u grejanju jaja) pratiće se dalji napredak ptića, a zatim će, kada budu spremni, biti pušteni u prirodni okoliš i time dat doprinos zaštiti biodiverziteta u Srbiji.

U samim radovima oko pripreme volijere i sprovođenju ideje u delo učestvovali su timaritelji Aleksandar Miler, Milan Marjanović, Čongor Husta i Boris Hardi, kao i biolog Zoo vrta Slobodan Cvetković.