U srcu Šida "Jednota" čuva tradiciju Slovaka i čitave zajednice

Kako je Čanji rekao za  "Dnevnik”, počeci organizovanog kulturnog života Slovaka u Šidu datiraju još iz 1913. godine, kada je osnovana Slovačka čitaonica. 

"To je bilo mesto gde su se čitale novine i knjige, ali i negovala reč na maternjem jeziku. Do danas, ta nit nije prekinuta, jer smo uprkos izazovima uspeli da očuvamo bibliotečki fond u okviru društva, kako bismo nastavili misiju, čuvajući jezik kao temelj kulture", rekao je Čanji.

Između dva svetska rata nastalo je omladinsko udruženje u kojem su se negovali folklor, pesma i amatersko pozorište, kada su kroz igru i scenu stvarali nove oblike kulturnog života. A stariji su ipak ostajali verni čitaonici i knjizi. 

Nakon Drugog svetskog rata, novi društveni poredak doneo je i nova pravila. Stare forme udruženja morale su ustupiti mesto novim, pa je osnovana "Jednota", upravo na mestu gde se i danas nalazi. Zgrada društva, kako priča Čanji, nastala je od materijala jedne stare nemačke kuće. Tako je simbolično, od ruševina prošlosti, izgrađen novi prostor za budućnost.

Shutterstock/lennystan

"Ovo nije samo Slovački dom, već dom svih Šiđana. Ovaj prostor tokom decenija bio je mesto okupljanja čitave zajednice, kako u okviru kulturnih dešavanja, tako i do čuvene diskoteke osamdesetih godina", naglašava on.

Najveći usponi društva vezuju se za period od pedesetih do osamdesetih godina prošlog veka, kada su folklorne i pevačke grupe, kao i amatersko pozorište, bile u punom zamahu. Predstave su bile zapažene, a nastupi brojni. Danas, međutim, izazovi su drugačiji.

"Teško je okupiti omladinu u vremenu interneta i brzog života, posebno u manjim sredinama. Uprkos svemu, "Jednota" ne odustaje. Ženska pevačka grupa i dalje nastupa, a poseban ponos predstavlja dečji festival slovačke pesme, pokrenut pre deset godina. Jedinstven u Sremu, ovaj festival okuplja decu koja kroz pesmu prave prve korake u očuvanju tradicije. Najvažnije je početi od dece. Kada stanu na binu i zapevaju uz orkestar, to je nešto što se pamti" objasnio je Čanji, i dodoao da festival nije takmičarskog karaktera, jer je ideja da stvaraju prostor gde tradicija nije obaveza, već prirodan deo odrastanja.

Društvo danas poseduje i bogat fond narodnih nošnji, ali i tu se javlja potreba za dodatnom podrškom. Kako kaže Vladimir Čanji, pre svega kroz angažovanje udruženja žena koje bi pomoglo u njihovom očuvanju. 

U vremenu u kojem globalizacija često potiskuje lokalni identitet, priča o slovačkoj zajednici u Šidu ostaje svedočanstvo istrajnosti, posvećenosti i tihe borbe da se sačuva ono što jedan narod čini prepoznatljivim, a to su jezik, običaji i kulturno nasleđe.