Država preduzima sve mere za bezbednu plovidbu: Četiri broda nasukana, posade zbrinute

Izuzetno nizak vodostaj Dunava već ozbiljno otežava plovidbu kroz Srbiju, smanjuje kapacitete transporta robe i povećava rizik od nasukavanja brodova. Kod Luke Bogojevo nasukala su se tri broda, dok je još jedno plovilo nasukano kod Bezdana, ali su sve posade bezbedne, zbrinute i snabdevene osnovnim životnim namirnicama.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

"Situacija je ozbiljna, ali preduzimamo sve neophodne mere kako bismo očuvali bezbednost plovidbe i obezbedili nesmetano funkcionisanje rečnog saobraćaja u ovako izazovnim uslovima. Bezbednost ljudi i plovidbe nema alternativu", rekla je Sofronijević.

Na pojedinim deonicama Dunava, naročito na ulaznom profilu kod Bezdana, zabeležen je istorijski minimum vodostaja. Zbog suženja plovnog puta smanjeni su kapaciteti transporta, dok se na najkritičnijim deonicama saobraćaj odvija prema posebnim režimima i uz pojačan oprez.

Sofronijević je istakla da Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Direkcija za vodne puteve i lučke kapetanije imaju zakonsku obavezu da brinu o plovnim putevima i bezbednosti plovidbe, kao i da preduzimaju mere potrebne za sigurno odvijanje saobraćaja Dunavom.

"Posledice niskog vodostaja već su vidljive na terenu. Kod Luke Bogojevo nasukala su se tri broda, dok je još jedan brod nasukan kod Bezdana. Najvažnije je da su sve posade bezbedne, zbrinute i snabdevene osnovnim životnim namirnicama", navela je ministarka.

Minstarstvo građevinarstva saobraćaja i infrastrukture

Barže prevoze tek trećinu uobičajenog tereta

Kapetan rečne plovidbe Vladica Zdravković izjavio je da vodostaj Dunava i dalje opada i da je trgovački saobraćaj ozbiljno ugrožen. Kao kritične tačke na toku Dunava kroz Srbiju naveo je Bogojevo, Bezdan, Apatin, Novi Sad i Prahovo, kao i deonice nizvodno od Đerdapa.

Otežana je i plovidba na Savi, posebno kod Šapca, Mrđenovca i Kamička.

Prema njegovim rečima, vodostaj je već pao ispod istorijskog minimuma iz 1909. godine, a prognoze ukazuju na nastavak opadanja.

Kapacitet jedne barže, koji u uobičajenim uslovima iznosi oko 1.600 tona, sada je smanjen na svega 400 do 500 tona.

"Kapacitet barže sada je na približno jednoj trećini. Ako je ranije gazila 2,2 metra, sada je gaz smanjen na 1,2 metra. Ukoliko nivo vode nastavi da opada, barže ni sa trećinom kapaciteta neće moći da prevoze robu na pojedinim deonicama", objasnio je Zdravković.

Nadležni svakodnevno prate prohodnost plovnog puta

Direkcija za vodne puteve svakodnevno objavljuje biltene i obaveštava učesnike u plovidbi o stanju i prohodnosti plovnog puta. Nadležni su, kako je navedeno, u stalnoj komunikaciji sa rečnim prevoznicima, brodarskim agencijama i institucijama susednih država kako bi blagovremeno reagovali na promene vodostaja.

"U stalnoj smo komunikaciji sa rečnim prevoznicima, agencijama i nadležnim institucijama susednih država kako bismo blagovremeno reagovali na promene vodostaja i očuvali bezbednost plovidbe i u ovako zahtevnim uslovima", rekla je Sofronijević.

Nakon obilaska Lučke kapetanije Bezdan i Luke Bogojevo, ministarka je održala radni sastanak sa predstavnicima sektora vodnog saobraćaja, na kojem su analizirani stanje na plovnim putevima, sprovođenje interventnih mera i dalji koraci za očuvanje bezbednosti plovidbe i nesmetano funkcionisanje rečnog transporta.

Sastanku su prisustvovali pomoćnik ministra za vodni saobraćaj i bezbednost plovidbe Vladimir Batalović, direktor Agencije za upravljanje lukama Rajko Tanasijević, direktor Direkcije za vodne puteve Aleksandar Pantelić i predstavnici lučkih kapetanija.

Skuplji transport mogao bi da utiče na cene

Smanjenje količine robe koja može da se preveze jednim plovilom povećava cenu transporta po toni, što bi, prema Zdravkovićevim rečima, moglo da dovede i do poskupljenja pojedinih proizvoda.

Alternativa postoji u drumskom i železničkom saobraćaju, ali su ti vidovi prevoza znatno skuplji od rečnog.

Zdravković je naveo i da se nedavno nasukao putnički brod, nakon čega je obustavljen putnički saobraćaj. Ipak, ocenio je da u Srbiji za sada nema razloga za paniku, jer postoje dovoljne zalihe goriva i vode.

"Možemo da budemo bez brige i da ne stvaramo paniku, ali i građani treba da budu odgovorni, da racionalnije koriste električnu energiju i da ne rasipaju pijaću vodu", rekao je Zdravković.