Nizak vodostaj Dunava doneo novi rizik: Zašto sada nije preporučljivo jesti rečnu ribu

Nizak vodostaj Dunava nije doneo probleme samo lađarima, već i rizike ljudima koji žele da se osveže u reci. Između ostalog, preporučuje se i da u ovom periodu "preskočite" ribu iz Dunava.

bog niskog vodostaja Dunava smanjen je protok vode što je uz visoku temperaturu i povećanu količinu organskih materija, koja najvećim delom dolazi iz kanalizacije koja se u Novom Sadu direktno ispušta u Dunav, zagađenost reke je znatno povećana.

"Prema poslednjim rezultatima, broj ispitivanih mikroorganizama je u dozvoljenim granicama, ali dominiraju mikroorganizmi pokazatelji svežeg fekalnog zagađenja koji mogu, iako prisutni u dozvoljenom broju, predstavljaju rizik za ostetljivu populaciju poput dece, trudnica, starih i hronično obolelelih lica, osoba koje imaju otvorene rane ili aktivna kožna oboljenja, uzrokujući oboljenja organa za varenje (stomačne tegobe, učestalije stolice, mučnina, povišena telesna temperatura), sistema za disanje (kijanje, kašalj, otežano disanje, infekcije) i iritacije ili infekcije kože, očiju, spoljašnjeg ušnog kanala, infekcije postojećih posekotina", kažu iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine za 021.rs.

Povlačenjem vode, pojavili su se novi peščani sprudovi sa obe strane Dunava. Često su veoma prostrani što građani koriste kako bi njima šetali ili kupali se u reci.

Iz Instituta upozoravaju da u se ovim otkrivenim plažama nalazi rečni sediment koji može da krije dodatne mikrobiološke opasnosti, kao što su paraziti, virusi i gljivice. 

Da li treba da konzumirate rečnu ribu?

Zbog povećane zagađenosti reke, iz Instituta za javno zdravlje preporučuju da se u toku ovog perioda izbegava konzumiranje rečnih riba.

"Ribe tokom života mogu akumulirati različite hemijske zagađujuće materije iz vode, sedimenta i lanca ishrane. Količina pojedinih kontaminenata zavisi od vrste ribe, njene starosti i veličine, načina ishrane i mesta na kojem je ulovljena. Termička obrada može smanjiti mikrobiološki rizik, ali ne uklanja hemijske zagađujuće materije i jedinjenja koja se nalaze u tkivu ribe", upozoravaju iz Instituta.

 Koji su saveti kupačima u Dunavu?

Kupači treba da prate zvanična obaveštenja i rezultate analiza istaknute na kupalištima, koriste uređena kupališta sa spasilačkom službom i ne ulaze u vodu na mestima na kojima postoje vidljivi izlivi otpadnih voda.

Takođe, građani ne treba da ulaze u vodu koja je neuobičajeno zamućena, promenjene boje, neprijatnog mirisa ili sa vidljivim naslagama i cvetanjem algi.

Kupači ne smeju da gutaju rečnu vodu i ne koriste je za pranje hrane ili posuđa, izbegavaju kupanje ukoliko imaju otvorene rane, akutno kožno oboljenje, upalu oka ili uha, učestale stolice ili povišenu temperaturu.

Nakon svakog kupanja građani treba da se istuširaju zdravstveno ispravnom vodom, operu kosu i obuku čistu i suvu odeću, a korišćenu odeću i obuću dobru istresu pre ulaska u kuću i operu.

Takođe iz Centra za higijenu preporučuju da se kupači ne šetaju po isušenom rečnom dnu bosi i da ne dozvoljavaju deci da se igraju u osušenom mulju.

Posebnu pažnju obratiti ako se kupate na nepoznatim mestima jer nizak vodostaj značajno menja dubinu i izgled rečnog dna, preporučuju iz Centra za higijenu.

"Osobe koje nakon kupanja, rekreacije ili sportova na vodi dobiju tegobe kao što su mučnina, povraćanje, bolovi u stomaku, učestale stolice, povišena temperature, kašalj, otežano disanje, osip, crvenilo i bol u očima, bol ili sekret iz uha ili znake infekcije rane treba da se obrate lekaru", navode iz instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Dodatnu opasnost od posekotina predstavlja ogroman broj rečnih školjki koje su se zbog niskog vodostaja pojavile na površini peska. Veoma su krhke i oštre, a u plićaku ih je teško uočiti. Kada uginu i otvore se, veoma su oštre zbog čega se kupači lako mogu poseći.