Niš ponovo pokreće Socijalno-ekonomski savet: Za deset godina 20.000 manje nezaposlenih

Socijalno-ekonomski savet u Nišu, koji postoji od 2005. godine, trebalo bi ponovo da bude aktiviran, uz podršku projekta Međunarodne organizacije rada koji finansira Evropska unija.

Cilj je da se za istim stolom ponovo nađu predstavnici radnika, poslodavaca i lokalne samouprave i zajednički razgovaraju o zapošljavanju, položaju zaposlenih, potrebama privrede i drugim socijalno-ekonomskim pitanjima važnim za grad.

O ponovnom pokretanju Saveta razgovarano je na skupu posvećenom jačanju socijalnog dijaloga i zaštiti radnika, održanom u okviru projekta osnaživanja socijalnog dijaloga u Srbiji. 

Jovana Spajić Rdeljan, nacionalna koordinatorka projekta Međunarodne organizacije rada, rekla je da je jedna od njegovih glavnih komponenti upravo osnaživanje socijalno-ekonomskih saveta na lokalnom nivou.

Prema njenim rečima, u Srbiji postoji oko 25 do 26 lokalnih socijalno-ekonomskih saveta, ali svega nekoliko njih redovno zaseda i razgovara o konkretnim problemima.

"To je telo u kojem imate predstavnike radnika kroz sindikate, predstavnike poslodavaca kroz poslodavačke organizacije i predstavnike lokalnih samouprava, koji zajedno zasedaju i razmatraju pitanja iz socijalno-ekonomskog domena na lokalu", objasnila je Spajić Rdeljan.

Sindikati na taj način mogu da prenesu informacije o potrebama radnika i stanju na tržištu rada, poslodavci da ukažu na profile zaposlenih i veštine koje su im potrebne, dok lokalna samouprava te informacije može da ugradi u svoje mere i politike.

Savet u Nišu postoji od 2005. godine

Socijalno-ekonomski savet u Nišu osnovan je još 2005. godine, ali je tokom prethodne dve decenije bilo više pokušaja da se njegov rad ponovo pokrene.

"Ono što je sada drugačije jeste to što imamo direktnu podršku kroz ovaj projekat – tehničku, logističku, pravnu i ekonomsku. Želimo da napravimo plan kako da ovaj lokalni Socijalno-ekonomski savet zaista zaživi, da bude održiv i da za građane Niša nastavi da funkcioniše godinama i nakon završetka projekta", rekla je Spajić Rdeljan.

Predsednik Skupštine Grada Niša Darko Nikolić rekao je da Grad sprovodi direktne i indirektne mere sa ciljem povećanja zaposlenosti i naveo da je tokom prethodnih deset godina broj nezaposlenih u Nišu smanjen za oko 20.000.

"Grad Niš beleži zaista impozantne brojke kada je reč o zapošljavanju. U prethodnih deset godina imali smo smanjenje broja nezaposlenih za oko 20.000 ljudi", rekao je Nikolić.

Kao direktne mere naveo je podsticaje za početnike u biznisu, dok se indirektne odnose, između ostalog, na komunalno opremanje budućih lokacija za izgradnju postrojenja i realizaciju investicija.

Nikolić je istakao i značaj direktnog razgovora radnika, poslodavaca i lokalne samouprave.

"Poslodavci stalno traže neke nove veštine, građani imaju potrebu za zapošljavanjem i svakako da je ovo dobar forum i dobra platforma za postizanje konstruktivnog dijaloga", rekao je Nikolić.

Sindikati traže veću zaštitu radnika

Miloš Minković, izvršni sekretar Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost", rekao je da ovaj sindikat u projektu učestvuje od njegovog početka, u martu 2024. godine, dok je završetak planiran za mart 2027.

Jedna od aktivnosti odnosila se na predloge odredaba Zakona o radu i Zakona o štrajku.

"Tu aktivnost smo uspešno završili. Čekamo formiranje radne grupe na nivou Republike Srbije, kada ćemo ponovo aktivno učestvovati i pokušati da rešenja do kojih smo došli ugradimo u zvaničan rad na Zakonu o radu i Zakonu o štrajku", rekao je Minković.

On je ocenio da je potrebno revitalizovati postojeći Socijalno-ekonomski savet u Nišu i ponovo ga staviti u funkciju.

Kao jedan od primera značaja socijalnog dijaloga naveo je pregovore o minimalnoj zaradi na nacionalnom nivou. Prema njegovim rečima, sindikati u poslednjim razgovorima nisu postigli konsenzus sa ostalim socijalnim partnerima jer su tražili viši iznos minimalne zarade.

Govoreći o mogućim promenama Zakona o radu, Minković je rekao da su predložena rešenja kojima bi zaštita bila proširena i na ljude angažovane kroz oblike rada u kojima sada nemaju isti položaj kao zaposleni u radnom odnosu.

"Predlagali smo da se promeni terminologija kako bismo obuhvatili sve ljude na tržištu rada. Imate ljude angažovane na privremenim i povremenim poslovima, kao i one na stručnoj praksi, koji su sada u lošijem položaju", rekao je Minković.

Sindikat traži i veću zaštitu svojih predstavnika kod poslodavaca, za koje je Minković rekao da su često izloženi pritiscima upravo zato što zastupaju interese radnika.

"Ako su sindikati jači, mogu da se izbore za odredbe zakona koje smatraju kvalitetnim i povoljnim za radnike", poručio je Minković.

Kada je reč o zaradama, kritikovao je praksu prema kojoj se kao prihvatljiv nivo posmatra minimalna zarada uvećana za oko 20 odsto.

"Praksa da minimalac plus 20 odsto bude opšteprihvaćena u zemlji, za nas kao sindikate nije normalna niti prihvatljiva", zaključio je Minković.