Zašto je Beogradski maraton jedan od najvećih događaja na svetu: Neverovatni podaci

Veliki događaj koji nas očekuje u prestonici 6. juna je neiscrpan izvor rekorda i zanimljivih brojki, uključujući i onu da je broj učesnika na svim takmičenjima pod okriljem Beogradskog maratona do sada (maraton, polumaraton, trka zadovoljstva, dečiji maraton) oko 1.150.000 ljudi.

Od toga, zabeleženo je da je najviše učesnika na jednom maratonu viđeno 2019. kada je ukupno 8.000 maratonaca krenulo sa cilja, a ako se računa i Trka zadovoljstva rekord drži 1994. godina, kada je čak 50.000 trkača bilo deo ovog spektakla.

Foto: Alek Živkoviæ

Za ovogodišnje, 34. izdanje po redu, Sport Vision je obezbedio majice za trkače koje će im biti podeljene u okviru startnog paketa. Majice imaju poseban dizajn, na kom dominira spomenik Pobedniku kao dobro poznati simbol grada na ušću dveju reka, i plamen kao znak maratona još od davnina. Ta dva elementa spojena su u jedno – snagu i želju za pobedom. Pobedom nad svim onim što je u prethodnom periodu zadesilo celi svet, pobedom nad sopstvenim granicama, pobedom za sport, za zdrav način života i zdrave navike.

Tek, usled zdravstvenih mera i preporuka i činjenice da bitka protiv Covid19 i dalje traje, biće održana samo glavna trka u maratonu i polumaratonu. Start će biti organizovan u “talasima” od po 500 učesnika. Talasi će biti u razmacima od nekoliko minuta.

Trka za prvu grupu kreće u 08:00 časova, a vremenski limit za maratonsku trku je šest sati. Svi takmičari u maratonu moraju ući u drugi krug u Novom Beogradu (raskrsnica Bulevara Mihajla Pupina i Nikole Tesle) do 10:45. U suprotnom se isključuju iz trke. Takve vremenske odrednice u istoriji nisu bile problem rekorderima Beogradskog maratona - zabeleženo je da je najbrži učesnik do sada bio Kenijac Jafet Kosgei, u vremenu 2:10:54. U konkurenciji dama, najbrže vreme drži Rumunka Kristina Pomaku 2:29:44. Najbrži srpski maratonac i maratonka su Borisav Dević (2:13:57) i Olivera Jevtić (2:25:23).

Foto: Alek Živkoviæ

Staza je dugačka 42 kilometra i 195 metara, kreće se sa raskrsnice ulica Bulevar kralja Aleksandra i Resavske i nastavlja dalje uobičajenom rutom. Najveći uspon, i mnogima najteža deonica, na stazi Beogradskog maratona je ulica Kneza Miloša kod Londona.

Kuriozitet je da je najstariji maratonac koji se suočavao sa usponima i dužinama ulica po prestonici imao 74 godine, a maratonka 64, i sa uspehom su završili trku. Kada je reč o mladima, zakonski je ograničeno da maratonac mora da ima barem 18 godina.

Prvi pobednik i pobednica Beogradskog maratona su bili Jozev Nzau iz Kenije i Suzana Ćirić iz Jugoslavije, a bogata arhiva pamti i da je takmičar sa najviše učešća Dušan Nikoliš koji je čak 28 puta nosio startni broj.

Ukupan broj zemalja koje su imale predstavnike na Maratonu u jednoj godini su 72 zemlje, dok ukupan broj iznosi okruglo 100, što je oko polovine svih država na svetu.