Šinski sistem do 2030. postaje glavni podsistem javnog prevoza u prestonici

U planu je zatim da se šine produže sve do Obrenovca, pa će iz ovog sistema biti izuzeta samo opština Grocka. Očekuje se da do 2030. godine šinski sistem postane i osnovni podsistem javnog prevoza u prestonici.

Ambiciozni planovi gradskih, ali posebno republičkih vlasti i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje je i finansijer svih budućih radova na širenju BG voza podrazumevaju i proširenje brojnih koloseka ka Mladenovcu i Lazarevcu. U Skupštini grada je krajem 2021. godine usvojen Plan generalne regulacije (PGR) koji uz metro predviđa i širenje linija BG voza, koji će u budućnosti imati 76 stanica i čak 500 polazaka dnevno.

"Prvo ćemo raditi deo od Zemun Polja do 'Ekspa', nacionalnog stadiona i aerodroma 'Nikola Tesla' dužine 18 kilometara", ističe za "Novosti" ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.

"Rok za izgradnju pruge biće 18 meseci od ulaska radnika u posao", kazao je Vesić.

Za ovaj deo projektna dokumentacija je završena, dok bi do polovine ove godine trebalo da se završi i tehnička. Trasa ove železničke pruge ići će od Zemun Polja, budućeg naselja Singidunum, preko Aerodroma "Nikola Tesla", dalje ka Surčinskoj ulici, odnosno Nacionalnom stadionu, a kasnije je plan da prođe kroz područje opštine Surčin ka Obrenovcu.

Deo od Zemun Polja do Singidunuma će biti 7,1 kilometar, od Singidunuma do aerodroma "Nikola Tesla" 3,7 kilometara, od aerodroma do Surčina 3,1 i od Surčina do Nacionalnog stadiona 3,8 kilometara. Pruga će biti dvokolosečna, a vozovi će ići 120 kilometara na čas.

Pored ove dve linije, nova će biti i Železnik - Karaburma, čije projektovanje je počelo. Ona će povezati Makiš, Rakovicu i Karaburmu, tunelom Kneževac koji je probijen još 1987. godine da spoji Rakovicu i Makiš i ide ispod Vidikovca, a koji sada ne koriste putnički vozovi. Stanica Makiš planira se na pogodnoj lokaciji u blizini buduće metro stanice, sa najmanje dva perona dužine 110 metara i najmanje tri stanična koloseka, uz izgradnju neophodnih objekata za železničke i druge sadržaje. Brzina vozova bila bi 50 kilometara na čas.

Takođe, radiće se proširenje koloseka od Batajnice do glavne železničke stanice Prokop. Pojačanje će dobiti opštine Madenovac i Lazarevac, što će obuhvatiti Sopot i Barajevo. Trenutno voz ide od četiri do šest puta dnevno ka ovim delovima prestonice, a imaćemo od 20 do 30 polazaka dnevno, na 10 do 12 minuta u špicevima. To znači da će građani gradskim vozom moći da idu u grad u bilo koje doba dana, neće morati toliko da koriste automobile.

PGR dalje predviđa i da se prva i druga linija metro sistema, koje će po ranijim najavama biti završene do 2030. godine na nekoliko lokacija direktno povežu sa BG vozom.

"Punićemo metro ljudima koji će dolaziti vozom", napominje Vesić.

"Postojaće nekoliko presedačkih stanica između BG voza i metroa. Na prvoj liniji to će biti one na Gazeli i kod Pančevačkog mosta, dok će se na drugoj presedačka stanica nalaziti kod Karađorđevog parka. Time ćemo povezati kompletan šinski sistem i time osloboditi centar grada i mostove od saobraćajnih gužvi", zaključio je.