Crna statistika Beograda: Na Vračaru pešaci čine čak 83,3 odsto poginulih, a evo i ostalih crnih tački

Na Vračaru pešaci čine čak 83,3 odsto svih poginulih u saobraćajnim nezgodama. Izuzetno visok udeo zabeležen je i na Zvezdari (66,7 odsto), Starom gradu (57,1 odsto) i Čukarici (53,1 odsto), dok u Rakovici taj procenat iznosi 43,8 odsto.

Posmatrano prema apsolutnom broju, najviše poginulih u periodu od pet godina bilo je na Čukarici (26), zatim na Paliluli (21), u Zemunu (17), na Voždovcu (15) i u Obrenovcu (15).

Zašto se Vračar izdvaja u crnoj statistici

Kako je za "Blic" objasnio master inženjer saobraćaja Mladen Kovač iz Agencije za bezbednost saobraćaja, Vračar je centralna gradska opština u kojoj su brzine vozila po pravilu niže. Zbog takvih uslova posledice sudara dva vozila uglavnom su manje, ali je udeo pešaka u saobraćajnim nezgodama veći.

"Ipak, pešaci ostaju posebno ranjivi. Zbog toga njihova procentualna zastupljenost među poginulima može biti visoka i kada je ukupan broj poginulih manji", objasnio je Kovač.

On je istakao da se samo na osnovu tog udela ne može zaključiti da je rizik za pešake veći nego u drugim gradskim opštinama, ali da taj podatak može ukazati na prioritete u unapređenju bezbednosti saobraćaja.

Mapa saobraćajnih nezgoda sa poginulim i teško povređenim pešacima u Beogradu, za period od 2021. do 2025. godine, pokazuje da se pojedine lokacije posebno izdvajaju.

Shutterstock/Gleb Usovich

Posebno kritične tačke na Vračaru

Među kritičnim lokacijama na Vračaru izdvajaju se Bulevar oslobođenja kod Hrama Svetog Save, Makenzijeva ulica, pešački prelaz na Slaviji kod početka Beogradske ulice, Njegoševa i Pasterova ulica.

Na mapi Agencije za bezbednost saobraćaja crnim tačkama označene su saobraćajne nezgode sa poginulim pešacima, a crvenim one sa teško povređenim pešacima u periodu od 2021. do 2025. godine.

Shutterstock/geomantzios

Automobili na trotoarima primoravaju pešake da izlaze na kolovoz

Bezbednost pešaka ne zavisi samo od njihovog ponašanja u saobraćaju, već i od toga da li im je omogućeno da se ulicama kreću bez prepreka. Jedan od problema na koje je ukazao sagovornik "Blica" iz Agencije za bezbednost saobraćaja jeste parkiranje automobila na trotoarima, zbog čega su pešaci na pojedinim mestima primorani da se kreću kolovozom.

Kao primer naveo je Ulicu Patrisa Lumumbe na Karaburmi.

"Nedopustivo je da na pojedinim lokacijama u gradu imate parkirane automobile na trotoaru, a da se pešaci na tim mestima kreću kolovozom", istakao je Kovač.

Prema njegovim rečima, putna infrastruktura mora da bude projektovana i izgrađena tako da bude logična i bezbedna za sve učesnike u saobraćaju.

"Infrastruktura se mora prilagođavati potrebama učesnika u saobraćaju, a ne obrnuto", naglasio je on.

Najkritičniji sat za pešake tokom jeseni od 18 do 19 časova

Kada je reč o najopasnijem delu dana za pešake, Kovač je objasnio da je tokom jeseni posebno kritičan period od 18 do 19 časova.

"Dnevna vidljivost je sve kraća, jer ranije pada mrak, a obim kretanja pešaka je i dalje izražen", objasnio je Kovač.

Shutterstock/F01 PHOTO

Mere moraju da odgovaraju konkretnom problemu

Stručnjak je naglasio da je suština bezbednosti pešaka u gradovima pristup prema kojem se "gradovi moraju projektovati i graditi za ljude, a ne za automobile".

"Neke mere se mogu odnositi na postavljanje ograda za usmeravanje pešaka, na primer u zoni škole, a posebno kada se dvorišna kapija škole nalazi u blizini kolovoza. Neke recimo na implementaciju ekskluzivne pešačke faze, takozvani dijagonalni pešački prelaz kod Doma omladine", rekao je Kovač.

Međutim, kao posebno važan segment kojem se ne posvećuje dovoljno pažnje izdvojio je merenje efekata mera koje se primenjuju radi unapređenja bezbednosti saobraćaja.

"Kada su u pitanju mere koje se primenjuju, postoji veliki broj dokazanih i primenljivih mera. Međutim, izbor mere na konkretnoj lokaciji zavisi od mnogo faktora, pa ne postoji univerzalno rešenje. Sa druge strane, neophodno je pratiti i efekte tih mera. Mišljenja sam da se u Srbiji nedovoljno pažnje posvećuje upravo tom segmentu – praćenju efekata", zaključio je Kovač.