"Nastavićemo da radimo na poboljšanju položaja osoba sa invaliditetom"

Događaju je prisustvovala sekretarka za socijalnu zaštitu Nataša Stanisavljević i predsednik Gradske organizacije slepih Beograda Nikola Đorđević.

Vesić je prisutnima čestitao Međunarodni dan osoba sa invaliditetom i naglasio da današnji dan nije jedini kada Grad Beograd i celokupno društvo rade na poboljšanju položaja i kvaliteta života osoba sa invaliditetom.

"Prema nekim procenama, oko 100.000 ljudi sa određenom vrstom invaliditeta živi u Beogradu. Stoga je za nas veoma važno da uradimo sve što možemo kako bi se svako od njih osećao ravnopravnim članom društva. Uradili smo dosta, ali dovoljno svakako još uvek nismo i ako nastavimo ovim tempom, uradićemo još mnogo dobrih stvari koje će osobama sa invaliditetom olakšati svakodnevno funkcionisanje. Pomenuli smo u razgovorima 'zvučne raskrsnice' i veoma sam zadovoljan činjenicom da smo u 2019. i 2020. godini 'ozvučili' 89 raskrsnica. Nažalost, ranije je bilo problema sa 'ozvučenim raskrsnicama' jer su se stanari žalili zbog zvuka, ali smo ponovo dali nalog da se ozvuče jer niko nema pravo da se žali da mu nešto oduzima komfor ukoliko je u pitanju nešto što pomaže osobama sa invaliditetom", istakao je Vesić.

Prema njegovim rečima, kada je u pitanju dodatno olakšavanje korišćenja gradskog prevoza za osobe sa invaliditetom, radi se na tome da se u vozilima javnog prevoza zvučnim signalom najavi dolazak vozila na određenu stanicu.

"Takođe, pripremamo aplikaciju koja će omogućiti da osoba sa invaliditetom, koja se nalazi na stanici, najavi vozaču svoj ulazak u autobus, kako bi bio pažljiviji prilikom ulaska i izlaska putnika. Vozači će takođe imati aplikaciju u vozilu i na taj način će znati da osoba sa invaliditetom čeka na sledećoj stanici. U prethodnom periodu, od 2013, odnosno 2014. godine urađeno je oko 26,2 kilometra taktilnih staza, od kojih je poslednja urađena u 'zelenom bulevaru' u dužini od 3,6 kilometara i oko 200 metara na Trgu Nikole Pašića. Kada Grad Beograd daje uslove za bilo koju građevinsku dozvolu, jedan od uslova je i izgradnja taktilnih staza. U okviru projekta 'Beograd bez barijera' postavljeno je oko 500 rampi za osobe sa invaliditetom i u ovom trenutku nemamo nikoga na listi čekanja ko je tražio od Grada postavljanje rampe. To ne znači da rampe postoje na svakom mestu gde su potrebne, jer verovatno postoji neko ko se nije prijavio iz različitih razloga. Nedavno smo tako rešili problem jedne sugrađanke iz Jajinaca, koja se javila tokom mog gostovanja na jednoj televiziji, pa smo problem odmah rešili", rekao je Vesić, preneo je Beoinfo.

Zamenik gradonačelnika je rekao da je ponosan na činjenicu da je u prethodnih sedam godina za 20 odsto povećani broj dece koja su korisnici dnevnih boravaka za decu sa smetnjama u razvoju.

"Povećan je i broj ličnih pratilaca, kojih ima 580, ali veoma uskoro obezbedićemo još 20 i imaćemo ukupno 600 ličnih pratilaca. U Mladenovcu i na opštini Stari grad izgradili smo dva nova objekta, a rekonstruisali i objekat u Lazarevcu. Nastojimo da pokažemo da su osobe sa invaliditetom jednaki članovi društva. U narednom periodu očekuje nas mnogo posla, poput prilagođavanja svih institucija osobama sa invaliditetom i to je nešto na čemu moramo da insistiramo. Sekretarka za socijalnu zaštitu Nataša Stanisavljević zajedno sa mnom insistira da se povećaju kazne za kompanije koje ne poštuju propise o zapošljavanju izvesnog broja osoba sa invaliditetom, jer je u ovom trenutku njima isplativije da plate kaznu nego da zaposle osobu sa invaliditetom. Uputili smo predlog Vladi Srbije da se kazne povećaju, kako bismo ih stimulisali da poštuju zakon. Plaćanjem kazni oni su ispunjavali svoju poslovnu, ali ne i ljudsku, odnosno moralnu obavezu", naglasio je Vesić.

On je rekao da je Grad otvoren za svaku inicijativu i vrstu saradnje kako bi svi ljudi u našem gradu bili ravnopravni članovi društva.

"Verujem da, ukoliko pokažemo solidarnost i da nam je stalo do svakog građanina, možemo da postanemo bolje društvo. Smatram da se zrelost jednog društva ogleda u načinu na koji se ophodimo prema najmlađima i najstarijima, kao i prema osobama sa invaliditetom. Nismo još uvek uradili sve što je potrebno i ne bi trebalo da se zavaravamo i pričamo da smo idealno društvo, jer nismo. Ipak, da smo dosta uradili – jesmo, ali je potrebno još, i to je jedan od razloga zbog kojih postoje udruženja osoba sa invaliditetom, kako bi do donosioca odluka stigle ideje i predlozi. Na taj način je do mene stigla informacija o potrebi za zvučnim signalima u autobusima, kao i o aplikaciji koja postoji u nekim zemljama za najavu ulaska osobe sa invaliditetom u vozilo na narednoj stanici. To je primer da smo rešili nekoliko problema isključivo zbog toga što su osobe koje su imale problema istakle šta ih muči. Naša ekonomija je sve jača i na raspolaganju je sve više novca, što se svakako odražava i na finansiranje određenih projekata koji se tiču osoba invaliditetom", zaključio je Vesić.

Sekretarka za socijalnu zaštitu Nataša Stanisavljević istakla je da se Grad Beograd bavi potrebama i problemima osoba sa invaliditetom tokom čitave godine.

"Današnji dan obeležavamo svečano i na neki način polažemo račune o svemu što je urađeno i što će biti u narednom periodu. Veliko mi je zadovoljstvo da sa pozicije gradske sekretarke mogu svakodnevno da pomažem u rešavanju problema sa kojima se susreću osobe sa invaliditetom da razgovaram sa njima. Velika stvar je da smo pre sedam godina, na inicijativu Gorana Vesića, pokrenuli projekat 'Beograd bez barijera'. Nastojimo da uklonimo sve vrste barijera, kako fizičke tako i emotivne i psihičke. Mogu da obećam da ćemo u 2022. godini, ali i u narednim godinama nastaviti da podržavamo sva udruženja i organizacije osoba sa invaliditetom. Ove godine smo podržali 39 udruženja osoba sa invaliditetom sa preko 30.000 članova", rekla je Nataša Stanisavljević.

Predsednik Gradske organizacije slepih Beograda Nikola Đorđević je podsetio da je organizacija, na čijem je čelu, osnovana 1946. godine.

"Organizacija je nekoliko puta menjala sedište i organizacione celine, ali se 75 godina bori za bolji položaj slepih i slabovidih osoba u Beogradu i celoj Srbiji. Najviše se radi na obrazovanju slepih i slabovidih, koje se ranije najviše odvijalo u školi 'Veljko Ramadanović'. Ipak, sada se to radi i u redovnim školama, ali uz veliku podršku škole 'Veljko Ramadanović'", rekao je Đorđević.

Predstavnici Gradske organizacije slepih Beograda su tokom proslave jubileja uručili Goranu Vesiću i Nataši Stanisavljević zahvalnice za podršku u radu ovog udruženja.