Zapad nemilosrdan – ali Kina uzvraća udarac

U pitanju su galijum i germanijum - bez kojih su nezamislivi mobilni telefoni, solarni paneli, pa i električni automobili. A većina tih sirovina dolazi upravo iz Kine.

Taj su potez su Kinezi povukli nakon što je Holandija prošle nedelje najavila nova ograničenja izvoza naprednih mašina s mikročipovima u Kinu, piše tportal.

Od 1. avgusta sledi ograničenje za osam proizvoda galijuma i šest proizvoda germanijuma, a izvoznici će transakcije morati da prijave lokalnim vlastima.

"Kako bi se zaštitila nacionalna sigurnost i interesi, uz odobrenje Državnog veća, odlučeno je da se sprovedu kontrole izvoza artikala povezanih s galijumom i germanijumom", izvestili su kinesko Ministarstvo trgovine (MOFCOM) i Opšta uprava carina (GAC).

Kina i SAD su u tehnološkom trgovinskom ratu koji eskalira od 2019. godine. SAD je koristio trgovinske crne liste i opsežna izvozna ograničenja kako bi odsekao Kini pristup ključnim tehnološkim komponentama. A sada su ovi kritični delovi tehnologije postali žarišna tačka u borbi između dveju supersila.

Oba se - i galijum i germanijum - smatraju 'kritičnim' i 'strateškim' prema standardima Evropske unije u proizvodnji robe kao što su poluprovodnici, 5G bazne stanice i solarni paneli. Cena tih retkih metala kreće se oko 1.500 dolara po kilogramu jer se ne nalaze u prirodi.

Obično nastaju kao nusproizvod u rafinerijama drugih metala. Germanijum, srebrnobele boje, nastaje kao nusprodukt proizvodnje cinka. Galijum, sličan mekani i srebrnasti metal, nusproizvod je prerade ruda boksita i cinka.

Foto: Profimedia

Germanijum ima nekoliko namena, uključujući solarne proizvode i optička vlakna, pa je važan u proizvodnji fotodioda, visokofrekventnih tranzistora, detektora zračenja i u gama-spektrometriji. Proziran je za infracrveno zračenje i može se koristiti u vojnim aplikacijama, kao što su naočare za noćno gledanje. Solarni paneli koji sadrže germanijum imaju primenu i u svemiru.

Galijum se koristi za proizvodnju hemijskog spoja galijum arsenida, a on se koristi za radiofrekventne čipove za mobilne telefone i satelitsku komunikaciju. Taj spoj je također ključan materijal u poluprovodnicima, što ga čini bitnim za izradu elemenata u elektronici.

Kina proizvodi 60 posto svetskog germanijuma i 80 posto galijuma. Galijum arsenid je složen za proizvodnju, a samo nekoliko kompanija u svetu se bavi time. Jedna se nalazi u Evropi dok su ostale u Japanu i Kini.

Deonice nekih kineskih metalnih kompanija su već ojačale zbog tog poteza Kine, a ulagači se klade da bi im više cene galijuma i germanijuma, na koje ciljaju ograničenja izvoza Pekinga, mogle povećati prihode.

Global Times povukao je vezu između nove mere i holandske odluke o mašinama s mikročipovima.

"Iako u obaveštenju koju su u ponedeljak izdali MOFCOM i GAC nisu išli u pojedinosti o tome što je podstaklo ovaj potez, on dolazi u trenutku u kojem SAD i neki od njegovih saveznika nemilosrdno pojačavaju represije na kinesku tehnološki razvoj na raznim poljima, uključujući poluprovodnike', rečeno je.

Potez Pekinga usledio je samo nekoliko dana nakon što su se zvaničnici EU dogovorili o novoj strategiji smanjenja rizika u svetlu ekonomske zavisnosti od Kine, s ključnim sirovinama visoko na listi prioriteta.

Poverenik EU za unutrašnje tržište Tajri Breton najavio je da će EU i Japan uspostaviti mehanizam 'ranog upozorenja' kako bi sprečili 'prekide' u proizvodnji čipova, 'posebno u kritičnim komponentama sirovina'.

SAD razmatra nova ograničenja isporuke mikročipova visoke tehnologije u Kinu nakon niza ograničenja u proteklih nekoliko godina. Takođe se očekuje da će SAD i Holandija još više ograničiti prodaju opreme za proizvodnju čipova Kini, što je deo napora da se spreči korišćenje njihove tehnologije za kinesku vojsku.

"Odluka Kine o izvozu galijuma i germanijuma jasno pokazuje da će Komunistička partija pre ili kasnije navući svoje ekonomske rukavice za boks", utvrdila je Nikola Bir, potpredsednica Evropskog parlamenta i zastupnica zadužena za portfelj Zakona o kritičnim sirovinama.

"Očigledno je da je potreban novi pristup upravljanju ekonomskim i političkim rizicima vis-à-vis Kine", rekla je Bir.

Ako Kina nastavi s ograničavanjem izvoza takvih minerala, zapadne zemlje biti će prisiljene da ubrzaju diverzifikaciju izvora snabdevanja, rekao je Martijn Raser, direktor konzultantske tvrtke Datenna.

"Na kraju, silicijum je daleko dominantan materijal za poluprovodnike. Da, galijum i germanijum mogu biti važni za određene vrste čipova. Ali ako Peking ozbiljno ograniči ove kritične minerale, samo bi ubrzao diverzifikaciju globalnog lanca snabdevanja", smatra.

Simon Taljapjetra, istraživač specijaliziran za industrijsku dekarbonizaciju u think tanku Bruegel, delimično se slaže s tim stajalištem.

"Kineski potez verovatno će da ojača evropsku potragu za smanjenjem rizika u području čiste tehnologije i kritičnih minerala jer je to dosad bio samo teoretski rizik", utvrdio je. Međutim manje je optimističan u pogledu sposobnosti EU da se kratkoročno diverzifikuje.

"Smanjenje izloženosti Kini u ovom prostoru verovatno će potrajati najmanje jednu deceniju", rekao je Taljapjetra.

Iz Evropske komisije rekli su da rade na 'detaljnoj analizi' kako bi procenila učinak toga, prema portparolki Sonji Gospodinovoj. U ponedjeljak su proizvođači čipova širom Evrope još procenjivali uticaj novih kineskih mera na njihove proizvodne kapacitete. Nemački proizvođač čipova Infineon rekao je da kompanija sledi 'strategiju više izvora' za svoje sirovine, s dobavljačima u različitim regijama sveta.

"Trenutno ne vidimo nikakav veći uticaj na zalihe materijala koji bi poremetio naše proizvodne mogućnosti', izjavila je portparolka Infineona Dajana Kaserer.