Sijev "projekat veka" posrnuo? Šta se događa sa Kinom

Počelo je sa zataškavanjem epidemije, usledili su zločini nad Ujgurima, a sve je kulminiralo s podrškom Putinovom ratu u Ukrajini. Oštra diplomatija dodatno je rušila ugled Kine na Zapadu, prenosi Jutarnji list.

Predsednik Si Đinping se nada trećem mandatu, što bi mu otvorilo put doživotne vladavine i učinilo ga najvećim kineskim vođom nakon Mao Cedunga. Iako je Kina u ovom trenutku samo sena svoje nekadašnje moći. Dovoljno je osvrnuti se na biznis sa nekretninama koji nakon dve decenije besomučne gradnje puca po šavovima.

Za "gradove duhova", urbane infrastrukture, krive su, piše Sunday Times, neobuzdane špekulacije, a rezultat je 65 miliona praznih stanova. Krediti povezani s nekretninama, do kraja 2020. činili su neverojatnih 39 posto svih kredita, a stvarnost je takva da je svaki peti Kinez starosti od 16 do 24 godine, bez posla. Danas desetine hijada kupaca zadržavaju isplate hipoteka na svoje nedovršene domove zbog straha da im investitori u krizi ne kradu novac.

Kinu je ovih dana zahvatila nova vrsta protesta, takozvani "hipotekarni štrajk", koji raste i koji je zahvatio više od sto gradova širom zemlje. Devet od 10 nekretnina u Kini se proda pre nego što su završene, a avansna plaćanja su spas za bankarski sistem.

Kineska komunistička partija prilično je uznemirena protestima i pokušava da eliminiše vesti o njima s društvenih mreža kako bi otežala organizaciju štrajka. Istovremeno, vlasti su pozvale predstavnike opterećenih kineskih banaka na hitne razgovore kako bi se pronašao izlaz iz krize koja preti posrnulom finansijskom sistemu zemlje.

Privreda u zastoju

Ovo su, piše Sunday Times, simptomi trulog stanja banaka i dugovima opterećenih kompanija za nekretnine, u vreme kada čak i kineski, često prenaduvani, podaci o rastu pokazuju da je privreda u zastoju.

Dani dvocifrenog rasta kineske privrede su daleka prošlost. Štaviše, na tromesečnom nivou, ekonomija se smanjila, 2,6 posto u poređenju s periodom od januara do marta. Gotovo svaka peta osoba između 16 i 24 godine je nezaposlena. Uz već ionako pesimističnu sliku, Kina se pritom suočava s demografskom krizom, zahvaljujući danas napuštenoj politici "jednog deteta". Broj stanovnika pada i neke procene sugerišu da će do sredine veka čak trećina Kineza biti starija od 65 godina, što će predstavljati veliki pritisak na rast i pretrpane bolnice i nedovoljno finansiran penzioni sistem u zemlji.

Komunistička partija veruje da može da preokrene trendove udaljavajući se od radno intenzivne ekonomije i usmeravajući se na najuspešnije kineske tehnološke firme. Ali, istovremeno pooštravaju stranačku kontrolu u tom sektoru, što i nije baš najbolji način za podsticanje inovacija. A sposobnost Kine da krade, kopira i na drugi način usisava zapadnu tehnologiju postaje sve teža kako Zapad pooštrava svoje kontrole i uopšte postaje daleko oprezniji u odnosu prema Pekingu.

Iako ih je najdugotrajnije pandemijsko zatvaranje u svetu koštalo ekonomskog prestiža od kojeg se neće tako skoro oporaviti, prošle nedelje su vlasti iznova zatvorile milion ljudi u Vuhanu, gradu gde je sve i počelo. Razlog? Četiri asimptomatska slučaja kovida 19.

Nedostojna ulaganja

Mnoge strane firme, koje su nekad obožavale kinesko tržište, sada Sijevu Kinu smatraju nedostojnom ulaganja. Zemlja je postala sve teže mesto za poslovanje. Kršenja ljudskih prava ugrožavaju reputacije firmi i one su oprezne da ne bi bile uhvaćene u geopolitičku unakrsnu vatru između Kine i Zapada.

Broj stranaca zaposlenih u dva najveća kineska grada naglo je opao tokom prošle decenije, a taj trend je ubrzao kovid 19. Hong Kong takođe doživljava egzodus bez presedana.

Projekat Pojas i put, "projekat veka" kako ga je nazvao Si, i glavno kinesko sredstvo za kupovinu uticaja u inostranstvu, vredan više biliona dolara, u velikoj je krizi. Radi se o ogromnim ulaganjima u infrastrukturu - železnice, aerodrome, elektrane, telekomunikacije... - a koje Kinezi grade u zemljama širom sveta, čime su opteretili najsiromašnije zemlje neisplativim dugom, a Kinu učinili najvećim svetskim poveriocem.

Iako mu je Si tepao da je "projekat veka", radi se o, piše Sunday Times, klasičnom neokolonijalnom poduhvatu, alatu kojim se Peking služi da oblikuje svet prema vlastitoj slici i na neki način prisili druge države da podrže njegove interese.

Istraživačka grupa AidData identifikovala je 13.427 projekata vrednih 843 milijarde dolara u 165 zemalja u periodu od 18 godina.

Šri Lanka je, na primer, zbog 10 milijardi dolara duga prema Kini za megalomanske projekte u toj siromašnoj zemlji već zapala u nemire, a predsednik je dao ostavku i pobegao iz zemlje. Spomenutom svotom u Šri Lanki je finansirana izgradnja pomorske i vazdušne luke u Hambantoti, rodnom gradu odbeglog predsednika Rajapakse, stadiona za kriket i tornja od 350 metara u glavnom gradu Kolombu, na čijem se vrhu nalazi golemi lotos, koji je trebalo da predstavlja "briljantnu budućnost" saradnje s Pekingom.

Dužnička kriza u Šri Lanki mogla bi da bude znak onoga što dolazi u drugim siromašnim zemljama, gde je dužnički teret najveći u poslednjih nekoliko decenija. Usporena svetska privreda, pandemija i sve veći troškovi hrane i energije igraju ulogu, ali još jedan zajednički imenilac su skupi i mutni kineski projekti koji propadaju.

Pakistan, još jedna država koja je iz Kine primila ogromna sredstva, mogao bi biti idući koji će bankrotirati. U Mjanmaru - čiji su generali takođe bili obasuti velikodušnošću Komunističke partije - projekti su zasenjeni sve gorim građanskim ratom.

Kineski rudnici litijuma u Demokratskoj Republici Kongo suočili su se s nasilnim protestima. Čak i u Grčkoj, gde su kineski ulagači dočekani kao spasitelji luke Pirej, sada ih optužuju za degradaciju okoline i neispunjena obećanja.

I u Kini prepoznaju probleme

I u Kini ima onih koji prepoznaju probleme, retki nezavisni stručnjaci znali su da kritikuju Sijeva zatvaranja zbog kovida, loše upravljanje privredom i oštru diplomatiju koja je od Kine stvorila neprijatelja za dobar deo sveta. No, Si je bio nemilosrdan u eliminisanju suparnika i slamanju svih vrsta neslaganja s režimom.

Kina koja je prošla vrhunac razvoja mogla bi biti izazov za Zapad. Sunday Times ističe da bi to mogla biti opasnija i nepredvidljivija Kina. Komunistička partija pod Sijem je postala instrument ratobornog etničkog nacionalizma, potkrepljenog nezadovoljstvom i žrtvom, i izgrađenog oko Sijevog kulta. Ima mračan i paranoičan pogled na svet. Na Zapadu takođe postoji bojazan da bi Peking svoje rastuće probleme mogao odvratiti agresijom na Tajvan.

Istovremeno, ima i onih koji se suprotstavljaju za njih još uvek moćnoj Kini, pa je tako Litvanija dopustila Tajvanu da u toj baltičkoj zemlji otvori de facto ambasadu, zbog čega ju je Peking prozvao "ludom, malenom Litvanijom". Australijanci su prozvani "ološem" i podvrgnuti ekonomskim sankcijama nakon poziva na nezavisnu istragu o poreklu kovida.

Džejms Šlezinger, koji je bio američki ministar odbrane na vrhuncu Hladnog rata, upozoravao je tada na pojavu koju je nazvao "sindromom visine od 10 stopa" - preuveličavanjem snage i intelekta Sovjetskog Saveza bez da se njegova ranjivost dovoljno uzela u obzir. Tako Sunday Times povlači paralelu tvrdeći da je Kina ozbiljna globalna pretnja, možda veća nego što je to ikad bio SSSR, ali nije visoka 10 stopa, daleko od toga, i suočava se s rastućim izazovima, uglavnom vlastitim delovanjem.

"I zbog toga Sijevo hvalisanje stvaranjem novog svetskog poretka u središtu Kine sada zvuči prazno", zaključuje The Sunday Times u analizi koju potpisuje Ijan Vilijams, dugogodišnji dopisnik iz Pekinga s dubinskim uvidom u stanje u Kini.