Nova naftna kriza?

Kako piše Dojče vele, ekonomske posledice eskalacije nasilja na Bliskom istoku su relativno male, ali kako će se to odraziti na cenu nafte?

Na svetskim berzama u slučaju izbijanja neke nove krize aktiviraju se dobro poznati mehanizmi. Kursevi deonica padaju, traže se bezbednije alternative za investicije, poput obveznica ili zlata. Tako je i sada, nakon napada palestinskog Hamasa na Izrael. Pre svega se na Londonskoj berzi i na tržištima vrednosnih papira u SAD "topi" vrednost deonica izraelskih preduzeća, poput proizvođača čipova "Tower Semiconductor“, odnosno papiri onih firmi koje su dosta aktivne u regionu Bliskog istoka.

Gubici koje je zabeležio DAX, najvažniji nemački berzanski indeks, takođe su posledica velikog napada militantno-islamističkog Hamasa. Ipak analitičar Kris-Oliver Šikentanc iz firme "Capitell Vermögensmanagement“ smatra da će direktne ekonomske posledice biti ograničene: "Trgovinske veze zaista postoje, ali kada pogledate njihov udeo u ukupnom bilansu, onda se radi o decimali", kaže Šikentanc. "Za velike kompanije to znači da neće biti neposrednih gubitaka."

Osveta direktno protiv Irana?

Nemačka je doduše za Izrael jedan od najvažnijih trgovinskih partnera. Na drugoj strani, kada je reč o najvažnijim nemačkim trgovinskim partnerima u svetu, Izrael se nalazi tek na 45. mestu. Indirektno su ekonomske posledice ipak znatno dramatičnije, nafta je već u ponedeljak (9. oktobar) znatno poskupela. A skupa sirova nafta znači da rastu troškovi proizvodnje i transporta – i to se odmah manifestovalo i na berzama: kursevi deonica avio-kompanija su pali, i ne samo to.

"Tržište nafte reaguje, zato što se taj konflikt naravno događa u regionu u kojem se nalaze važne zemlje koje eksploatišu naftu", objašnjava Moric Kremer, stručnjak za tržište nafte u nemačkoj banci LBBW (Landesbank Baden-Württemberg). "Rizik o kojem trenutno diskutuju brojni trgovci jeste pitanje da li će Izrael možda da se odluči na osvetu direktno protiv Irana, s obzirom na to da se smatra da ta zemlja stoji iza Hamasovih napada."

U tom slučaju bi se konflikt proširio po čitavom regionu Bliskog i Srednjeg istoka. Morske blokade bi mogle da spreče trgovinu preko Ormuškog moreuza, a upravo to je jedna od najvažnijih žila kucavica svetskog transporta nafte. Moguće su i druge trgovinske blokade, da bi se oslabila trgovinska moć zemalja u izraelskom susedstvu. Upravo to je jedan od razloga zašto su početkom ove sedmice znatno opale vrednosti državnih obveznica Jordana ili Egipta.

Zavisnost od nafte OPEK-a?

Mnoge trgovce novi razvoj događaja sigurno je podsetio na ono što se zbivalo pre 50 godina, kada je OPEK zavrnuo naftnu slavinu i tako izazvao globalnu naftnu krizu. I danas je zamisliv takav embargo, ali Moric Kremer smatra da to u ovoj situaciji ipak nije verovatan scenario: "Sveukupno gledano, taj potez bi teže pogodio zemlje izvoznice nafte nego njihove mušterije, a embargo bi samo uticao na to da zemlje uvoznice pojačaju napore u smanjivanju zavisnosti od nafte."

Osim toga, svet je danas mnogo manje zavisan od OPEK-ove nafte nego pre pola veka. I druge zemlje su u međuvremenu postale jaki konkurenti članicama OPEK-a, zemlje poput Norveške, Velike Britanije ili SAD.

Nemačke firme zarađuju na pomoći Palestincima

Ono što je i dalje činjenica jeste da palestinska područja u velikoj meri zavise od novčanih transfera iz inostranstva. Evropska unija, pa i Nemačka, u međuvremenu su obustavili slanje finansijske pomoći (s izuzetkom humanitarne, prim. red.), što je potez koji finansijski strateg Kris-Oliver Šikentanc kritikuje. On napominje da se na tu pomoć mora gledati iz dva ugla: "Na jednoj strani novac ide i teroristima, ali na drugoj je civilno palestinsko stanovništvo, ljudi kojima je ta pomoć potrebna."

Evropska unije je, kako sama naglašava, do sada bila najveći svetski donator palestinskih autonomnih područja. Novčana pomoć Unije je na palestinskim područjima uglavnom korišćena za finansiranje infrastrukturnih projekata, na kojima su radile i nemačke firme. One su, dakle, na tim projektima i zarađivale. Već odavno se mogu čuti kritike da je novac iz donacija bio korišćen i za pružanje finansijske pomoći porodicama onih Palestinaca koje su ubili Izraelci.