Kada bi svet imao 100 dolara: Ovako bi izgledala raspodela bogatstva domaćinstava po zemljama

Zapravo, gotovo trećinu bogatstva domaćinstava drže Amerikanci, dok stanovništvo Kine čini gotovo petinu.

Koristeći podatke Credit Suisse, grafika prikazuje distribuciju bogatstva domaćinstava širom sveta, naglašavajući jaz koji postoji u različitim delovima sveta, prenosi Investitor.

Top 10 najbogatijih zemalja

Kako bi se stvari pojednostavile, ova grafika pokazuje koliko bi bogatstvo domaćinstva svaka zemlja imala da svijet ima samo 100 dolara.

Kao što grafički prikaz pokazuje, prvih 10 najbogatijih zemalja imalo bi oko 77 dolara ili 77 odsto globalnog bogatstva po domaćinstvu. Evo raspodele imovine kada bi ceo svet imao 100 dolara:

Zemlja	Ukupno bogatstvo ($ B)	Udeo u 100 dolara
1. SAD	105.990 dolara	29,40 dolara
2. Kina	63 827 dolara	17,71 dolara
3. Japan	24.992 dolara	6,93 dolara
4. Njemačka	14.660 dolara	4,07 dolara
5. Ujedinjeno Kraljevstvo	14.341 dolara	3,98 dolara
6. Francuska	13 729 dolara	3,81 dolara
7. Indija	12.614 dolara	3,50 dolara
8. Italija	11.358 dolara	3,15 dolara
9. Kanada	8.573 dolara	2,38 dolara
10. Španija	7772 dolara	2,16 dolara
Ukupno	278 biliona dolara	77,09 dolara

SAD su na prvom mestu, kojoj bi pripalo 29,40 dolara, ili gotovo trećinu ukupnog bogatstva, dok je Kina na drugom mestu sa 17,71 dolara.

To ima smisla s obzirom na visoku koncentraciju ultrabogatih pojedinaca u obe zemlje – u Kini i SAD živi više od polovine svetskih milijardera, a osam od 10 najbogatijih ljudi na planeti su Amerikanci, uključujući najbogatijeg na svetu, Ilona Maska.

Japan je na trećem mestu na listi sa 6,93 dolara. Poput SAD i Kine, Japan takođe ima visok udeo građana s ultravisokom neto imovinom od 30 miliona dolara ili više.

Zanimljivo je da Indija zauzima sedmo mesto na listi, uprkos činjenici da ima treći najveći broj milijardera u svetu i masivnu populaciju od 1,4 milijarde ljudi. Jedan od faktora koji tome dopridonosi mogla bi biti relativno visok nivo siromaštva u zemlji.

Nejednakost bogatstva

Važno je napomenuti da se i SAD i Kina, uprkos tome što drže većinu svetskog bogatstva, i dalje bore s nejednakostima u društvu.

Trenutno, prvih 1 odsto američkih domaćinstava drži 31,7 odsto ukupnog bogatstva. I dok je Kina postigla napredak u siromaštvu u poslednjoj deceniji kroz brzi privredni rast, jaz u bogatstvu između bogatih i siromašnih u zemlji se povećao poslednjih godina.

Vlade obe zemlje najavile su planove za rešavanje problema socijalnih nejednakosti. Na primer, Bajdenova administracija radi na donošenju zakona koji bi povećao poreze na preduzeća i bogate Amerikance. U međuvremenu, kineska vlada objavila je svoj petogodišnji plan za suzbijanje širenja privatnih preduzeća, u pokušaju razbijanja monopola i konačnog postizanja “zajedničkog prosperiteta”.