Juan umesto dolara za naftu i gas?

Saudijci bi mogli da se dogovore sa Kinom da naftu plaća u juanima, umesto u američkim dolarima.

Američki „Vol Strit Žurnal“ izveštava da bi kineski lider Si Đinping mogao da prihvati poziv da poseti Saudijsku Arabiju u maju, gde bi sa ovim najvećim svetskim proizvođačem nafte mogao da se dogovori da Kina naftu plaća u juanima, umesto u američkim dolarima.

Usred geopolitičkih tenzija koje je izazvao rat u Ukrajini, pri čemu se svet polako opredeljuje za jednu ili drugu stranu, ova vest je izazvala je strah da bi Saudijska Arabija mogla da stane uz Rusiju: Omogućavanje plaćanja nafte u juanima moglo bi pomoći u stvaranju paralelnog sistema za međunarodna plaćanja u kojem kineski juan postaje važan kao i američki dolar. Time bi se omogućilo da Rusija izbegne sankcije, jer bi mogla da koristi i juan. Javno, Kina je ostala neutralna u sukobu, ali se uveliko spekuliše da podržava Rusiju, piše DW.

Skoro četvrtina celokupnog izvoza saudijske nafte ide Kini. A od početka ove godine Saudijci su od Rusije preuzeli vođstvo kao najveći izvoznik nafte toj zemlji.

Da li će Saudijci dozvoliti juan?

Na ovakvu ponudu Saudijske Arabije se do sada gledalo kao na način da se vrši pritisak na zapadne saveznike, ocenjuju stručnjaci. Štaviše, Evropski savet za spoljne poslove je napisao u izveštaju iz 2019. godine da su Saudijci ovo radili i ranije, to jest da su Kinu koristili kao kartu za pregovaranje.

„Samo nekoliko meseci nakon ubistva saudijskog novinara Džamala Kašogija saudijski princ Muhamed Bin Salman putovao je po Aziji kako bi uticao na pitanje uvoza oružja u njegovu zemlju”, navodi se u izveštaju.

Šta je sa pritiskom na Saudijsku Arabiju?

Bilo je pokušaja od strane SAD i Evrope da se pridobije podrška Saudijaca. Američki savetnik za bezbednost Bret Mekgurk je prošle nedelje putovao u tu zemlju, kao i britanski premijer Boris Džonson. Do sada su i evropski i američki zvaničnici pokušavali da nateraju Saudijce da povećaju proizvodnju nafte, kako bi se cena smanjila.

Zajedno sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Saudijska Arabija je jedan od retkih proizvođača nafte sa viškom kapaciteta. Ukoliko bi bilo više nafte na tržištu, cene koje su dostigle rekordne visine zbog smetnji u snabdevanju od Rusije, mogle bi da se smanje. Ipak, nije bilo pomena o tome da li su nedavni razgovori sa Saudijcima uključivali i pitanje plaćanja u juanima.

„Čak i ukoliko bi zapadna diplomatija uspela da dobije saudijsku podršku, vlasti ove bliskoistočne zemlje su zabrinute da će njihov region postati manje, a ne više bitan“, kaže za DW Cincija Bijanko, gostujuća saradnica u berlinskom odseku Evropskog saveta za spoljne poslove, ukazujući na sve intenzivnije odnose SAD sa Istočnom Azijom i na težnje da se smanji korišćenje fosilnih goriva.

„Zalivske države veruju da Vašington ima manje da ponudi ali i da raspolaže sa manjim pretnjama u pregovorima“, objasnila je Bijanko u izveštaju objavljenom prošle nedelje, dodajući da odluka ovih bliskoistočnih zemalja da ne stanu na stranu Evrope i SAD po pitanju Rusije, nema toliko veze sa Rusijom.

UAE i Saudijska Arabija ovim pokušavaju da se orijentišu u novonastalom multipolarnom svetu, koristeći pristup finansijskih transakcija radi zaštite nacionalnih interesa, piše Bijanko.

Kakve to ima veze sa Kinom?

Upravo tu nastupa Kina. Odnosi sa Saudijskom Arabijom se produbljuju već nekoliko godina. Saudijci su 2020. bili najveći regionalni trgovinski partner Kine sa uvozom i izvozom u vrednosti od preko 60,6 milijardi evra.

Ove veze su zasnovane najviše na uzajmnoj ekonomskoj koristi i potiču iz kineske inicijative „Pojas i put”, koja ima vrednost od nekoliko triliona dolara. Ovaj trgovinski odnos odgovara i Saudijskoj Arabiji, koja ima sopstveni projekat modernizacije „Vizija 2030".

Takođe, očigledne su prednosti poslovanja sa zemljom koja će biti dugoročni kupac gasa i nafte, dok evropski klijenti sve više traže solarnu i energiju vetra.

Deo saudijske „Vizije 2030." se odnosi i na pripremu u budućnosti kada nafta postane manje važna, a jedan aspekat te pripreme uključuje mogućnost da zemlja služi kao logistički čvor na Bliskom Istoku. Kineski interesi se tu poklapaju, a dve nacije imaju „sveobuhvatno strateško partnerstvo“, iako stručnjaci poput Cincije Bijanko upozoravaju da se dve zemlje ne mogu nazvati saveznicima.

Neki analitičari su, pak, sugerisali da počinje nova era u odnosima Kine i Bliskog Istoka. Nedavno je stručni saradnik na Institutu za Bliski Istok sa sedištem u Vašingtonu, Roj Jelinek, primetio da je jedan broj ministara spoljnih poslova iz tog regiona otputovao u Kinu. „Činjenica da u Kinu putuju ministri spoljnih poslova, a ne kolege iz Ministarstva trgovine ili ekonomije sugeriše promenu fokusa“, tvrdi Jelinek u članku objavljenom na Institutu. „Nakon nekoliko godina ekonomskih veza, nedavni događaji su pokazali da je počela nova era sa većim fokusom na geopolitiku“.

To podrazumeva i sve veću vojnu saradnju u kinesko-saudijskim odnosima. Između 2016. I 2020. kineski transfer oružja u Saudijsku Arabiju porastao je za 368 posto, prema nemačkom Institutu za međunarodne i bezbednosne poslove. Kina je najpre prodala balističke rakete Saudijcima, a zatim je počela da im pomaže u njihovoj proizvodnji u Saudijskoj Arabiji.

Uz to, Kina prihvata saradnju sa liderima sa kojima Zapad ne želi. Kako su analitičari Evropskog saveta za spoljne poslove objasnili u izveštaju iz 2019. Godine „kineski model autoritarnog kapitalizma fascinira bliskoistočne režime, koji saradnju sa Kinom vide kao dobru priliku da se odupru pritisku Zapada da se sprovedu reforme upravljanja i preuzme odgovornost za ljudska prava”.

Kraj američkog dolara?

Saudijci su predložili plaćanje u juanima još pre četiri godine. Međutim, čak iako se to dogodi, mala je verovatnoća da će to biti od bilo kakvog ozbiljnog uticaja na devizna tržišta u kratkoročnom, pa čak i srednjoročnom periodu, kažu ekonomski stručnjaci. Većina nafte ima cenu u dolarima i proces odvajanja od toga bi bio dug i komplikovan.

Analitičari su, takođe, istakli da čak i kada bi se sva saudijsko-kineska razmena odvijala u juanima, to bi iznosilo samo oko 320 miliona dolara po radnom danu. U isto vreme, sva svetska trgovina u američkim dolarima iznosi oko 6,6 triliona dolara (6 triliona evra) svakog radnog dana.

Dugoročno, pak, postoji strah da bi se mogao pojaviti paralelni globalni sistem razmene stranih valuta, sa kineskim juanom kao alternativom. Indija, navodno, takođe razmatra korišćenje juana za kupovinu nafte od Rusije, kako bi izbegla međunarodne sankcije. Neki analitičari to vide kao način da se Kina zaštiti od dana kada bi eventualno mogla postati žrtva zapadnih sankcija, na način na koji je Rusija trenutno sankcionisana.