Evropa ima veliko gasno polje koje ne može da koristi: "Samo ako sve krene naopako..."

Prostrano polje Groningen ima dovoljno neiskorišćenih kapaciteta da zameni već ove zime veći deo gasa koji je Nemačka nekada uvozila iz Rusije.

Umesto toga, ovo polje je u postupku gašenja, a Holandija odbija pozive da nastavi eksploataciju, čak iako se Evropa priprema za možda najtežu zimu od Drugog svetskog rata, piše "Blumberg".

Razlog odbijanja leži u tome što je bušenje gasa u Groningenu dovelo do niza potresa tla i jer holandski zvaničnici ne žele da rizikuju reakciju stanovnika kršenjem obećanja da će zatvoriti to polje.

Groningen je bio glavni oslonac za snabdevanje Evrope gasom od 1963. Čak i posle pola veka, još uvek ima oko 450 milijardi kubnih metara gasa koji se može izvući, a čija je vrednost oko 1.000 milijardi dolara. Što je još važnije, ima prostora za ekstrakciju oko 50 milijardi kubnih metara godišnje više nego što se trenutno vadi, prema proceni britanskog Šela, jednog od dva glavna partnera uključenih u posao.

Meštani, međutim, kažu da kontinent treba da potraži gas negde drugde.

Vilnur Holar (50), koji živi u Groningenu skoro dve decenije, kaže da je 2004. kupio kuću koja je tada "bila palata“ sa vitražima i bogatom kamenom ornamentikom. Ali, kao i hiljade domova u ovoj oblasti, oštećena je od potresa; puna je pukotina i fasada tone. "Moja kuća se pretvorila u ruinu“, jada se on.

Od približno 327.000 domova u ovom regionu, najmanje 127.000 prijavilo je neku štetu, prema Institutu za rudarska oštećenja Groningena. Više od 3.300 zgrada je srušeno u toj oblasti od 2012. godine, jer su ih zemljotresi učinili nesigurnim, izvestila je holandska televizija NOS.

Holandski ministar rudarstva Hans Vijlbrief ističe da je opasno nastaviti sa bušenjem, ali da njegova zemlja ne može da ignoriše muku s energijom u drugim delovima Evrope. Nedostatak gasa "mogao bi nas naterati da donesemo tu odluku (o bušenju)", kaže on, dodajući da bi, ako bolnice, škole i domovi ne mogu da se greju kako treba, to moglo biti bezbednosno pitanje.

Prema Šelu, povećanje vađenja gasa u Groningenu moglo bi da se pokrene skoro odmah, što bi bilo više nego dovoljno da zameni 46 milijardi kubnih metara koje je Nemačka uvezla iz Rusije prošle godine.

Holandski zvaničnici, međutim, smatraju da bi za Nemačku, ako joj treba više više energije, sigurnija opcija bila da produži radni vek njenih nuklearnih elektrana.

Komesar Evropske unije za unutrašnje tržište Tijeri Breton izjavio je nedavno da bi Holandija trebalo da preispita svoju odluku o zatvaranju Groningena, a na holandskog ministra rudarstva pritisak vrše i kolege iz drugih zemalja EU, ali vlada ove zemlje se za sada drži svog stava.

Holandski premijer Mark Rute kaže da neće u potpunosti isključiti moguće korišćenje Groningena za povećanje snabdevanja gasom, ali „samo u ekstremnom slučaju ako sve krene naopako“, uz opasku da za tim trenutno nema potrebe.

Umesto povećanja proizvodnje gasa, Holandija se opredelila za to da ukine ograničenja za elektrane na ugalj kako bi obezbedila energetsku bezbednost, pridruživši se drugim članicama EU u okretanju ka energentu koji jako zagađuje atmosferu. Takođe je udvostručila kapacitete za uvoz tečnog prirodnog gasa i pojačala punjenje skladišta gasa kako bi obezbedila da ona budu popunjena 80 posto pre zime, piše "Blumberg".