Da li će klimatska kriza postati kriza hrane?

Da li će klimatska kriza postati kriza hrane?

"Gospode, podari nam vodu!"

Molba Sebastijana Čika, biskupa u glavnom gradu španske provincije Haen, do sada je neuslišena. Čiko je pre neki dan predvodio molitvenu povorku od katedrale pa kroz grad. Ljudi su molili nebu za kišu, a u procesiji su bili i mnogi maslinari iz tog kraja.

Ali sunce je i tog dana neumoljivo sijalo – i nad gradom i nad okolnim maslinjacima. U provinciji Haen mesecima nije bilo padavina. Ako se čudo kojem se nadaju ne dogodi uskoro, postoji opasnost da propadne žetva – već drugu godinu za redom. To je katastrofa za poljoprivrednike – katastrofa koju osećaju i potrošači. Ionako vrlo visoke cene maslinovog ulja nastaviće da rastu.

"Bez vode nema maslina, a bez maslina ova provincija pati", kaže biskup Čiko. "Naša ekonomija zavisi od proizvodnje maslina." Na brežuljci Haena raste 66 miliona stabala maslina. U provinciji živi 630.000 ljudi. To je najvažnije područje za uzgoj maslina na svetu. Tu se proizvodi maslinovo ulje koje se prodaje po čitavoj Evropi.

Voda za ljude i turiste, ali ne i za biljke

Meteorolozi nemaju dobre vesti za poljoprivrednike. Nestašica vode u Španiji, koja ne preti samo proizvođačima maslina, već i mnogim drugim španskim poljoprivrednicima, verovatno će se nastaviti. Prema prognozama meteorologa, obilnije kiše moguće su tek od jeseni. Istraživači klime upozoravaju da će Španija dugoročno morati da se prilagodi višim temperaturama i manjim količinama padavina.

Drama sa nedostatkom padavina u Haenu vidljiva je i na branama u okolini: akumulaciona jezera su trenutno popunjena sa samo 25 odsto. To je dovoljno za snabdevanje stanovništva i turista pitkom vodom, ali poljoprivrednicima je voda, koja im je očajnički potrebna da bi spasili svoja polja maslina – racionirana. Oni dobijaju samo četvrtinu vode u odnosu na iste periode proteklih godina.

U opasnosti čak i masline otporne na toplotu

"Situacija je katastrofalna", kaže i Huan Luis Avilja, jedan od uzgajivača maslina u Haenu. "Ove godine nije u opasnosti samo berba, već i budućnost plantaža maslina." Nekoliko toplotnih talasa poslednjih nedelja s temperaturama od gotovo 40 stepeni bukvalno su spržili bele cvetove na mnogim stablima. Veći deo maslina, čija se berba inače odvija od novembra do februara, već je izgubljen. Nikada, kaže, nije bilo ovako loše.

"Stablo masline može da izdrži veoma visoke temperature, ali samo ako dobija dovoljno vode. Ako nema vode, drvo nema snage da daje zdrave plodove", objašnjava Avilja, koji je inače i portparol udruženju poljoprivrednika COAG.

Prošla sezona je bila loša – bila je to najtoplija godina otkako se u Španiji beleže meteorološki podaci. "Ubrao sam 70 odsto manje maslina nego prethodnih godina", kaže Avilja. Ove sezone prinos će biti verovatno još manji.

Druge zemlje takođe pogođene sušom

Većina španskih uzgajivača maslina ima iste probleme kao i Avilja. U sezoni 2021/22, Španija je proizvela gotovo 1,5 miliona tona maslinovog ulja. Godinu dana kasnije, 2022/23, samo 680.000 tona. U ovoj sezoni 2023/24, ukoliko se ostvare sumorne prognoze, opet bi moglo da bude ogromnih gubitaka.

Ova "suša stoleća" uzrokuje ogromnu štetu usevima koja se milijardama. Ali, suša ne pogađa samo Špance. Ništa bolje nisu prošli ni maslinari u Portugaliji i Italiji. To stvara dodatni pritisak na cene maslinovog ulja na evropskom tržištu.

Prema statistici Evropske unije, evropski farmeri su u sezoni 2021/22. proizveli skoro 2,3 miliona tona maslinovog ulja. U 2022/23. bilo je nešto manje od 1,4 miliona tona. To što se nije osetio veći nedostatak u evropskom maslinarstvu zasluga je Grčke, jer je u toj zemlji nedostatak vode do sada bio manje primetan. Grčka je bila jedina evropska zemlja koja je uspela da poveća proizvodnju maslinovog ulja nakon prošlogodišnje berbe.

Nedostatak vode diže cene hrane

Sušom pogođene plantaže dovele su do toga da cene maslinovog ulja dostignu rekordne visine: prema podacima EU, ono u Evropi u proseku košta 50 odsto više nego pre dvanaest meseci. To znači da je ulje, koje je neizostavan deo čuvene mediteranske kuhinje, u opasnosti da postane luksuzni artikl.

"Cenovni šok, kada se radi o maslinovom ulju, dokaz je da suša uzrokuje rast cena životnih namirnica", piše najveći španski dnevnik "El Pais". Prema poslednjim dostupnim podacima iz marta 2023. cene hrane u Španiji porasle su za 16,5 odsto u roku od godinu dana. Na nivou EU za čak 19,2 procenta. Da li će klimatska kriza uskoro da postane kriza hrane?

Neki španski proizvođači pokazali su se inventivni u krizi i stvorili su novi proizvod: mešaju dragoceno maslinovo ulje sa mnogo jeftinijim suncokretovim i tu mešavinu prodaju po povoljnoj ceni. Da je taj proizvod koji se reklamira sa svetlozelenim maslinama na etiketi zapravo mešavina skupog i jeftinog ulja, postaje jasno tek kada pročitate ono što je sitnim slovima napisano na etiketi.