Drva, pelet ili struja – šta je isplativije?

To pokazuje računica ako se kao parametri uzmu prosečan stambeni prostor od 60 kvadratnih metara, dužina grejne sezone od šest meseci i prosečne cene čvrstih energenata, ogrevnog drveta, uglja i peleta.

Tako pokazuju i prošlogodišnja iskustva građana koji koriste neku od ovih vrsta čvrstog ogreva ili električne energije, uzimajući i obzir sadašnje prosečne cene peleta, ogrevnog drveta i uglja u Srbiji, odnosno, koliko su iznosili "zimski“ računi za struju onih građana koji u periodu od polovine oktobra do polovine aprila, koliko nominalno traje grejna sezona, svoje stanove zagrevaju uz pomoć TA peći ili klima-uređaja.

"Naša potrošnja peleta se kreće od jednog, ako je dan bez temperature u minusu, do dva džaka dnevno, ako tog dana ima mraza, kako bi prosečna temperatura u kući bila 23–24 stepena Celzijusa. Ukupno, a to je praksa već poslednjih pet–šest grejnih sezona, potrošimo dve tone peleta. Prošle godine tonu smo platili 36.000 dinara, po toj ceni smo pelet nabavili i za ovu zimu. Dakle, ukupno 72.000 dinara kada podelimo na šest meseci grejanja, je 12.000 dinara mesečnog troška. Svakako više nego za drva, ali neuporedivo lakše, od nabavke do svakodnevnog loženja i čišćenja, i neuporedivo konstantnije grejanje", iskustvo je porodice iz Valjeva koja svoj stambeni prostor od 60 kvadrata greje peletom.

Za istu kvadraturu stambenog prostora njihove komšije kao ogrev koriste drva i, kako kažu, tokom sezone im je potrebno šest kubika bukovog drveta. I lane, kao i uoči ovogodišnje zimske sezone, kubik tog ogrevnog drveta su platili 8.000 dinara.

"Dakle, za 48.000 dinara, zahvaljujući tome što je urađena odlična spoljna izolacija, kao i stolarija, sa razvedenim radijatorima iz peći u svim prostorijama, imamo dobro grejanje šest meseci sa mesečnim računom od 8.000 dinara. Mada, realno, taj period loženja praktično traje i svih osam meseci, jer iako je prošla zima bila blaga, zbog svežih jutara i večeri mi smo peć potpaljivali i tokom septembra i maja", kažu ovi Valjevci.

Oni građani koji za grejanje koriste ugalj u najvećoj meri taj energent kombinuju sa ogrevnim drvetom. Sagovornici iz Užica koji se greju na taj način, naime, objašnjavaju da je kvalitet uglja na domaćim stovarištima sve lošiji i da "nema kvalitetnog grejanja ako mu se ne dodaju drva".

"Dve tone uglja pljevlja su 38.000, plus četiri metra bukovine po ceni od 8.000 dinara, dakle svih 70.000 dinara za zimu i da se u kući od 65 kvadrata postigne temperatura da bude ugodno i da se, ako treba, sedi u majici i kad je napolju minus. Mesečno to, dakle, izađe nešto više od 11.600 dinara i iskreno, sve ozbiljnije razmišljamo o prelasku na pelet jer mesečni trošak praktično bude isti, a nema govora o tome šta je čistije i elegantnije. Pa makar morao da se podigne kredit za kupovinu odgovarajućeg kotla, a srećom, instalacije i radijatore već imamo", kažu oni.

Konačno, po rečima sagovornice iz Smedereva koja svoj stan od 62 kvadrata greje na struju, njen račun za utrošenu električnu energiju tokom šest zimskih meseci u proseku iznosi 16.000 dinara.

"To podrazumeva da TA peć akumulira tokom večeri i noći, da ako je hladniji dan uljučuje se i klima da radi na toplo, kao i da u kupatilu bude uključena grejalica. Dakle, veliki sam potrošač samo za grejanje, da ne govorim o korišćenju ostalih uređaja za kuvanje i pranje. Računi bi od oktobra do aprila verovatno bili i niži, da ne živimo u staroj stambenoj zgradi koja je građena 60-ih i gde je spoljna fasada poprilično propala. Ako gledam račune iz meseca kada nema grejanja, sa istim nivoom kuvanja i pranja, oni ne prelaze 8.000 dinara, što će praktično reći da grejanje na struju košta 8.000 dinara mesečno", objašnjava sagovornica.