Borba protiv klimatskih promena: Šta preduzimaju velike kompanije

Najtoplije godine do sada bile su, redom, 2016, 2020, 2019. i 2017. godina.

Podaci Kopernikusa pokazuju i da su tri najtoplija dana u istoriji planete registrovana nedavno, u prvoj nedelji jula, te ova godina "preti" da obori temperaturni rekord prethodnih. To znači i da se svet približava donjoj granici o porastu temperature iz Pariskog sporazuma Ujedinjenih nacija o regulisanju klimatskih promena iz 2016. godine, koja iznosi 1,5 °C.

Ubrzano povećanje temperature, topljenje ledenih površina i sve češće i intenzivnije elementarne nepogode postale su nova realnost koja zahteva hitne i odlučne akcije. Koliko su globalne inicijative značajne, govori činjenica da im je posvećeno nekoliko Ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija, pre svega ciljevi 7 i 13 koji se bave dostupnom i obnovljivom energijom, odnosno zaustavljanjem klimatskih promena. U tom smislu, sprega između država i velikih kompanija ima izuzetan značaj. Jedan od najboljih primera u našoj zemlji je kompanija NIS, koja posluje u skladu sa principima održivog razvoja i svojim aktivnostima doprinosi ostvarenju 12 od 17 ciljeva UN. NIS redovno obaveštava najširu javnost o svim značajnim projektima i aktivnosti iz ove oblasti, te je krajem maja objavljen 13. uzastopni verifikovani Izveštaj o održivom razvoju za 2022. godinu NIS-a pod simboličnim sloganom "Naša održiva zajednica".

Foto: NIS

Sprovodeći svoju zelenu agendu i praveći značajne korake na putu energetske tranzicije, NIS je započeo ugradnju solarnih panela na benzinskim stanicama u našoj zemlji. Do sada je ovaj projekat realizovan na 15 stanica za snabdevanje gorivom, a ukupno je ugrađeno 1.175 panela. Upotrebom solarnih panela ukupna ušteda u nabavci električne energije iznosiće oko 600 MWh na godišnjem nivou, dok se smanjenje emisije ugljen-dioksida procenjuje na više od 600 tona godišnje. Ovom investicijom NIS pokazuje da ostaje dosledan poštovanju principa održivog razvoja ulaganjem u obnovljive izvore energije u cilju smanjenja emisije ugljen-dioksida i globalnog zagrevanja.

Važno je istaći i da je u NIS-u 2022. godine uvedena praksa praćenja i izveštavanja o emisijama gasova sa efektom staklene bašte na kvartalnom nivou, u cilju njihove preciznije kvantifikacije i praćenja trendova. Kompanija vrši praćenje i izveštavanje kada je reč o Opsegu 1 (direktne emisije gasova sa efektom staklene bašte), Opsegu 2 (indirektne emisije gasova sa efektom staklene bašte) i Opsegu 3 (ostale indirektne emisije gasova sa efektom staklene bašte). Inače, NIS je u poslednjih 10 godina smanjio emisije zagađujućih materija u vazduh za čak 90 odsto.

Foto: NIS

Ova kompanija je u ekološke i biznis projekte koji indirektno doprinose unapređenju zaštite životne sredine od 2009. godine uložila više od 900 miliona evra. Projekti iz ove oblasti realizovani su u svim segmentima poslovanja, a najviše u Rafineriji nafte Pančevo, koja je postala prvi energetski objekat u Srbiji koji je dobio integrisanu IPPC dozvolu, kojom se potvrđuje da su svi proizvodni procesi usklađeni sa najvišim domaćim i evropskim ekološkim standardima.

Pored toga, NIS je na naftnim i gasnim poljima u Srbiji izgradio mini elektrane u kojima se kaptažni gas koji se ranije spaljivao na baklji, sada koristi za proizvodnju električne i toplotne energije. U 2022. godini rad je započela i TE-TO Pančevo, prva gasno-parna elektrana u Srbiji, namenjena za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije na bazi prirodnog gasa kao ekološki prihvatljivijeg goriva. NIS doprinosi dekarbonizaciji i kroz realizaciju projekta utiskivanja izdvojenog ugljen-dioksida u ležišta, čime se dodatno smanjuju emisije gasova.

Dodatno, u 2022. godini u okviru kompanije formiran je i Blok "Energetika" čiji je jedan od osnovnih zadataka upravo ubrzanje energetske tranzicije kompanije.

U NIS-u navode i da su projekti u oblasti energetske efikasnosti od velikog značaja za energetsku tranziciju. NIS je od 2012. do 2022. godine ostvario ukupno povećanje energetske efikasnosti za 33 odsto, što takođe doprinosi racionalnijoj upotrebi resursa i zaštiti životne sredine.