Sporno osiguranje i na BAS-ovim računima

Beograd -- Osiguranje kao neobavezna stavka ne pojavljuje se samo na računima "Infostana", već se zaračunava i u cenama voznih karti na Beogradskoj autobuskoj stanici.

Izvor: Večernje novosti
Podeli

Iako u BAS tvrde da je to "po izboru putnika", te da "na šalterima svi dobijaju obaveštenje o dobrovoljnoj stavki od 30 dinara", među kupcima na peronima retki su oni koji znaju da ne moraju da snose ovaj dodatni trošak, pišu Večernje novosti.

Hiljade putnike dnevno se otisne iz Beograda upravo sa glavne autobuske stanice, ali gotovo da niko ne zna šta sve plaća kupovinom karte do svog odredišta. Uz cenu usluge prevoza i rezervacije, ukoliko je naručena, zatekne se i dobrovoljno putničko osiguranje jedne privatne kuće. Na pitanje da li su tražili osiguranje, putnici su uglavnom slegali ramenima.

PremaA poslednjim dostupnim podacima, svakoga dana sa BAS krene između 10.000 i 15.000 putnika. Prostom računicom, ako bi svako od njih platio tih "spornih" 30 dinara došli bismo do sume od 300-450 hiljada dinara na dnevnom, odnosno devet do 13,5 miliona na mesečnom nivou. Ili oko 100.000 evra. Manje unosan posao od onih 650.000 koliko je moglo da se dobije od osiguranja na računima "Infostana".

“Ne znam, nije mi nikad niko rekao da to ne moram da platim, mislim da to ulazi u standardnu cenu karte”, kaže nam studentkinja koja često putujue na relaciji Beograd - Ljig. “Uvek sam se pitala šta će mi to kada sam svakako osigurana kao putnik u autobusu”, dodaje ona.

Iz preduzeća BAS imaju svoju verziju cele priče.

“Putnicima koji kupuju voznu kartu na šalterima, BAS nudi uslugu dodatnog dobrovoljnog osiguranja za vreme boravka na peronskom prostoru i drugom namenjenom za boravak putnika”, kaže Nemanja Mučibabić, zamenik direktora RJ Saobraćaj i turizam BAS.

U cenu karte ovih dana uračunata je i stavka od 40 dinara za humanitarnu akciju. Reč je o uredbi vlade, koja je uvela posebne iznose koji se naplaćuju u toku "Dečje nedelje". “Od 5. do 11 oktobra zakonska obaveza je da se plaća poseban iznos i to na svaku prodatu voznu kartu bilo u železničkom, vodnom, vazdušnom i drumskom saobraćaju od 40 dinara” objašnjava Mučibabić. BAS od toga ne zadržava "ni jedan dinar".

“Obaveza je službenika na šalteru da svakom putniku ponudi mogućnost dodatnog dobrovoljnog osiguranja. U slučaju prihvatanja, pri štampanju prevozne karte se otkucava i ova stavka. Takođe, uslovi dodatnog dobrovoljnog osiguranja jasno su i vidno navedeni u "Obaveštenjima" koja se nalaze na svakom prodajnom mestu”, objašnjava on.

I zaista, na šalteru stoji nalepnica sa obaveštenjem o usluzi. Sitno ispisani redovi, posle onih posvećenih istorijatu i poslovanju osiguravajuće kuće, poručuju i da se uplatom od 30 dinara postaje osiguranik. Više kao objašnjenje stavke, ali ne i izričito da je stvar izbora kupca.

Cena i namena skoro ista, ali peronska karta nije isto što i stanična usluga koja stoji na kupljenoj karti.

“Staničnu uslugu plaća putnik koji na šalterima kupi voznu kartu i iznosi od 50 do 160 dinara, u zavisnosti od relacije putovanja”, objašnjava Mučibabić.

“Kupovinom vozne karte putnik ima nesmetan pristup autobusu. Peronsku kartu kupuje lice koje nema prevoznu kartu, a želi da izađe na peronski prostor, pri čemu nije poznat razlog njegovog izlaska”, kaže on.

strana 1 od 284 idi na stranu