Krstić: Nije idealno, ali je realno

On je rekao da je predloženi budžet za narednu godinu jedini mogući u ovom trenutku i pozvao ih da glasaju za taj dokument.

"Budžet i prateće mere moramo da sprovedemo da naredne godine ne bismo imali deficit od devet odsto koji bi bio najveći u Evropi, i da se ne bismo suočili s krizom javnog duga u narednih godinu do dve", kazao je Krstić na početku načelne rasprave o državnom budžetu.

Krstić je rekao da efekti zamrzavanja zapošljavanja u javnom sektoru nisu uračunati u budžet, a "kada bi se uračunali, cifre koje smo dali u budžetu, bile bi manje".

Ministar je kazao da će za pomoć bankarskom sektoru biti verovatno utrošeno manje od 200 miliona evra, koliko je predviđeno budžetom, što pokazuju preliminarni rezultati vanrednih revizija koje je država krajem septembra zatražila od banaka. "Od nas se očekuje da budemo odgovorni kao što to nismo bili do sada, kada smo požare gasili tako što smo glavu okretali na drugu stranu. Potrebno je da budemo odgovorni i priznamo da smo grešili dok još ima vremena za to", kazao je on.

Krstić je rekao da "planirani prihodi iznose 930 milijardi dinara u 2014. što je više od 873 milijarde koliko imamo po rebalansu za ovu godinu, i to je nominalni rast od 6,5 odsto. Ukupni rashodi su 1.112 milijardi, a nominalni rast je 8,5 odsto u odnosu na rebalans za tekuću godinu".

Krstić je rekao i da deficit iznosi 182 milijarde dinara, što je 4,6 odsto BDP i manje je nego što je utvrđeno rebalansom za ovu godinu.

"Najveći prihodi planiraju se od naplate PDV i iznosiće 430 milijardi dinara, odnosno 46 odsto ukupnih prihoda", rekao je on ministar i istako da će reforma Poreske uprave i suzbijanje sive ekonomije u oblasti akcizne politike omogućiti dodatnih 22 milijarde dinara za budžet.

"Povećanje PDV-a sa osam na deset odsto i prebacivanje IT sektora na višu stopu naplate (20 umesto osam odsto) doneće 21,5 milijardi, odnosno skoro 0,6 odsto BDP-a", rekao je on.

Krstić je naveo da će ukupni rashodi za plate zaposlenih u javnom sektoru biti 272 milijarde dinara, što je 24 odsto ukupnih rashoda.

Dodao je da će rashodi za robe i usluge biti 96 milijardi dinara, dok će za kamate biti potrebno 114 milijardi dinara, 20 odsto više nego ove godine i 14 milijardi više nego 2008. godine, što je po njemu "rezultat neodgovornog zaduživanja u prethodnom periodu".

Za subvencije će biti potrebna 81 milijarda, tri milijarde manje nego ove godine.

"Veliki deo onoga što kompenzuje smanjenje je prebacivanje javnih servisa RTS-a i RTV Vojvodine na budžet od sledeće godine", rekao je on.

Krstić je kazao da se menja model subvencionisanja i u privredi i u poljoprivredi.

"Stimulacija će biti da bi preduzeća zarađivala na zdravim nogama, a poljoprivrednici da bi proizvodili više. Uslov za to biće završetak restrukturiranja 153 preduzeća i reforma javnih preduzeća", objasnio je on.

Ministar je dodao da će restriktivnija biti davanja i za lokalna javna preduzeća, jer će im biti smanjeni nenamenski transferi.

Transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, pre svega fondu Penzijsko-invalidskog osiguranja, iznosiće 280 milijardi dinara, što je 25 odsto ukupnih rashoda budžeta.

"Socijalna zaštita biće na nivou iz 2013. godine i iznosiće oko 107 milijardi dinara, od toga najviše za dečiju zaštitu - 47 milijardi dinara", kazao je on.

Po Krstićevim rečima, kapitalni rashodi biće 52 milijarde dinara, što je povećanje od 50 odsto u odnosu na ovu godinu.

On je istakao da je Vlada Srbije napravila prioritete za projekte i kapitalne investicije koje će raditi i koje neće raditi "kako bismo sprečili dalje zaduživanje po osnovu kredita koje ne povlačimo".

"Takođe, prelazimo i na modele koncesija i javno-privatnog partnerstva gde god je moguće, kako bismo osigurali učešće privatnog sektora u kapitalnim investicijama", kazao je ministar.

Objasnio je da su među najvažnijima projekti navodnjavanja, iz kredita iz UAE, za rekonstrukciju zgrada kliničkih centara, za istraživačke naučne projekte i popravku školskih zgrada, kao i za socijalnu inkluziju.

Povećan je i budžet za kulturu, i to za trećinu, dodao je Krstić.

Ukupno zaduživanje države će iduće godine, kako je kazao, biti oko šest milijardi evra, od čega tri četvrtine za otplatu i refinansiranje nekih starih dugovanja. On je izrazio nadu da će većina novca za to doći kao bilateralno finansiranje od drugih država, po povoljnim kamatama.

Krstić je kazao da je planirani konsolidovani deficit 219 milijardi dinara, odnosno 5,5 odsto BDP, a rashodi "ispod crte" biće 67,5 milijardi dinara, odnosno 1,7 odsto BDP. To su otplate ranije uzetih kredita s garancijama države za javna preduzeća, poput Srbijagasa.

Zbog toga će, kao je kazao, "iz Zakona o budžetu biti izbačeni članovi koji nam omogućavaju da nastavimo da dajemo garancije i da se dalje zadužujemo bez odobrenja Skupštine Srbije".