Beograd strancima jeftin, nama skup

Beograd -- Jeftino, skoro da ne može biti jeftinije. Toliko stranca košta život i smeštaj u Beogradu, meren metodologijom ugledne američko-kanadske kompanije "Merser".

Izvor: Novosti
Podeli

U konkurenciji 214 svetskih gradova, srpska prestonica po troškovima života i smeštaja zauzela tek 189. mesto.

Na listi 214 svetskih gradova, naša prestonica je po visini troškova zauzela tek 189. mesto. Da stvar bude zanimljivija, a našim građanima neverovatnija, Beograd je za godinu dana, od marta 2010. godine, značajno pojeftinio i "skliznuo" sa 173. pozicije.

Činjenica je da je konkurencija bila žestoka, a dokaz da nije sve bez logike pokazuje i rejting pojedinih gradova iz našeg okruženja. Koliko god je nekom iz inostranstva "bagatelan" život u glavnom gradu Srbije, troškovi su još manji u Sarajevu (192. mesto) i Skoplju, koje je na 200. poziciji. I "Merser" je potvrdio ono što većina ljudi zna, Ljubljana je skuplja, 140. na listi, a Zagreb, e u to već nismo bili sigurni, još je skuplji - 100. u svetu.

Ako birate turističku destinaciju po pristupačnosti cena, onda je najbolje odredište - Karači u Pakistanu. Ovaj grad je dve godine zaredom najjeftinija tačka za potencijalne putnike. Vođeni istim razlozima, ni za živu glavu nemojte u Luandu u Angoli. Ovaj grad je rekorder po skupoći dve godine zaredom.

Da rešimo misteriju. Ključ rezultata leži u metodologiji. Pre svega meri se koliko život košta stranca. Automatski, iz istraživanja je isključen nivo zarada u posmatranom mestu. Istraživačima su dva faktora ključna - jačina domaće valute u odnosu na dolar i kretanje cena tokom godinu dana, ali u odnosu na cenovnike u Njujorku. A po rezultatima reklo bi se da su njujorške cene "divljale", jer smo mi i uz dvocifrenu inflaciju "potrošački raj".

Kako utiče odnos valute najbolje se vidi iz australijskog slučaja. Adelaida se za godinu dana "popela" za 44 mesta, Kambera za 40, Pert za 30, a Brizbejn za 24 pozicije. A uzrok je, kako navode sami autori analize, skok australijskog dolara.

"Do marta ove godine dinar je slabio i to je verovatno jedan od razloga što je Beograd tako nisko na lestvici . Drugi kriterijum su naše cene u odnosu na one u Njujorku. Istina je da je cena električne energije u Srbiji niža nego u velikom broju zemalja, jer je država subvenciniše. Slično je i sa računima za telefon. Ali, i ostali troškovi stranih turista su ovde daleko manji. U odnosu na Njujork i ne iznenađuje da smo mi jeftini", smatra ekonomista Saša Đogović.

Među deset najskupljih gradova sveta nalaze se tri evropska. Tu je Moskva (četvrto mesto), Ženeva, samo poziciju ispod, i Cirih, koji je sedmi.

"U većini zapadnoevropskih gradova nivo troškova za strance je ostao relativno isti tokom godinu dana", navode autori studije.

Ist agenacija meri i kvalitet života u gradovima širom sveta. Prvi na listi je Beč. Slede Cirih, Ženeva, Vankuver i Okland. Od istočnoevropskih gradova najbolje je plasiran Prag - 70. Sledi Budimpešta (73) i Ljubljana (77).

To što je strancima Beograd jeftin i pristupačan nema previše uticaja na život njegovih građana. Troškovi koje gosti doživljavaju "skoro, pa džabe", dobar deo domaćeg stanovništva ne može sebi da priušti.

"Prosečna plata i prosečna penzija u Srbiji su male. Tome u prilog govori činjenica da je za pokrivanje potrošačke korpe potrebna 1,5 prosečne zarade.Čak 42 odsto primanja domaćinstva u Srbiji troši se na hranu, a u razvijenim zemljama na hranu odlazi do 15 odsto primanja porodice. I u Bugarskoj je manje od 40 odsto. Imamo niska primanja i nisko produktivnu privredu. U takvim uslovima ne možemo da očekujemo rast standarda. Ko dođe u Beograd sa 1.000 ili 2.000 evra, svakako da može lepo da se provede", objašnjava Đogović.

A da bi imao na raspolaganju toliko novca za troškarenje, prosečni građanin Srbije mora da radi tri do šest meseci. I da za to vreme ne potroši ni dinar.

strana 1 od 394 idi na stranu