Skraćuje se radna nedelja: Idealna mera – 32 sata

Inicijativa senatora Bernija Sandersa i kongresmena Marka Takana predviđa da se zaposlenima plaćaju prekovremeni sati za svaki radni dan duži od osam sati. Promena bi se uvodila postepeno tokom četiri godine, piše The Independent.

Potraga za idealnim brojem sati

Iako predlog predviđa radnu nedelju od 32 sata, postavlja se pitanje da li je to zaista idealna mera. Ekonomisti sa Univerziteta Djuk utvrdili su da je "optimalna" radna nedelja za dobrobit zaposlenih bliža brojci od 37 sati. Ipak, ističu da bi se pozitivan uticaj na kvalitet života osetio i sa radnom nedeljom od 32 sata.

"Nivo poboljšanja kvaliteta života prvenstveno zavisi od toga da li će ove promene direktno uticati na radnike koji trenutno rade izuzetno veliki broj sati", napisali su istraživači u svojoj studiji iz 2025. godine. Svoje zaključke zasnovali su na podacima prikupljenim od radnika u Nemačkoj, koji, slično kao i Amerikanci, često rade više od 40 sati nedeljno.

Američki standard i praksa

Podaci pokazuju značajnu razliku u radnim navikama. Istraživanje Univerziteta države Arizona iz 2016. godine otkrilo je da američki radnici na poslu provode čak četvrtinu vremena više nego zaposleni u Evropi. Prema izveštaju Galupa iz 2025. godine, prosečan Amerikanac zaposlen sa punim radnim vremenom tokom 2024. godine radio je oko 43 sata nedeljno. Standard od 40 radnih sati nedeljno u SAD-u na snazi je od 1940. godine, kada je izmenjen Zakon o pravednim radnim standardima.

Uticaj na zdravlje i produktivnost

Stručnjaci upozoravaju da radna nedelja od 40 ili više sati može imati negativne posledice. Dugotrajni rad povezuje se sa povećanim rizikom od moždanog udara i kardiovaskularnih bolesti. Studija sprovedena u Francuskoj 2019. godine pokazala je da osobe koje u proseku rade najmanje jedan desetosatni radni dan nedeljno imaju za trećinu veći rizik od moždanog udara u odnosu na one koje redovno ne rade duže. Taj rizik bio je najizraženiji kod osoba mlađih od 50 godina.

Osim na zdravlje, duže radno vreme utiče i na efikasnost. Studija Univerziteta Stanford iz 2013. godine pokazuje da produktivnost počinje da opada nakon 50 radnih sati nedeljno. "Automobil ne radi najbolje kada mu je rezervoar prazan", objasnio je prošle godine psiholog dr Adam Borland iz klinike Klivlend.